Власници прецењују станове

Тржиште некретнина тренутно је у благом затишју. Власници станова, посебно укњижених, неоправдано подижу цене, а купаца који плаћају готовином знатно је мање него раније. Поред тога, до јула држава неће давати субвенције које су значајне за већину млађе популације која и најтеже долази до сопственог крова над главом. Промет је мањи, али у агенцијама кажу да на тржишту некретнина много тога мора и може да се уради и уреди да би сви били задовољни.

– Многи се понашају и раде непрофесионално. На пример, купац је желео да купи некретнину, договорио се са послодавцем из иностранства и кад је требало да се потпише уговор, власник је одлучио да знатно подигне цену зато што сматра да за странце новац није проблем. Међутим, преварио се. Странац је одмах одустао. Власници треба да буду реалнији у процени стана. Ако то нису у стању да ураде сами, савет је да консултују професионалца. Купаца који плаћају готовином има, они, углавном, желе некретнине на најбољим локацијама у ужем центру, на пример у Македонској, Цетињској, Кнез-Михаиловој, Косовској и на Врачару, али нису спремни да купују станове по енормно високим ценама. Када сам то рекла једном власнику, он је одговорио да онај ко не пристане на цену коју је он одредио, не мора ни да долази да гледа стан. Купац је, наравно, одустао. Ипак, то никоме не одговара. Власници који поред станова у којима живе имају још један или можда и више које обично издају, ако и одлуче да продају некретнине спремни су месецима да чекају купца који ће им платити цену коју су одредили. Тиме практично ништа не решавају већ само блокирају посао. Уместо да се одлуче за продају и тако, на пример, омогуће и себи и другима да остваре оно што су наумили, све остаје исто – каже менаџерка једне агенције, која жели да остане анонимна, посебно наглашавајући положај кредитних купаца којих је све више:

– Недавно се купац одлучио за стан, али је банкарски вештак проценио да он не вреди онолико колико власник тражи и кредит није одобрен. Дакле, иако је купац желео да узме кредит и плати стан по цени коју је власник одредио, банка није дала сагласност. Има и купаца којима банка не даје кредит, на пример, зато што оба супружника нису запослена на неодређено време. Данас многи раде хонорарно или на одређено, а није реткост и да их послодавац није пријавио. Уколико рата за стамбени кредит треба да износи 400, а плата запосленог не прелази 280 евра, логично је да банка не може да одобри кредит. Они који испуњавају услове и добију кредит све више се одлучују за станове на Чукарици, у Раковици и у Миријеву јер су цене ниже, што није занемарљиво, посебно за породице са децом којима треба и више простора. У последње време расте интересовање за насеља Крњача и Котеж, која нису много удаљена од центра. На овим локацијама је већина објеката укњижена, што олакшава купопродају. У Крњачи и Котежу је све присутнији и пословни свет. Општина Палилула планира да уложи новац у инфраструктуру што ће, такође, утицати на побољшање услова живота.

Наша саговорница није заборавила ни инвеститоре који заједно са зградом „зидају” и цене:

– Иако се пуно гради, станова још нема довољно. Квадрати у новоградњи су скупи, а инвеститори кажу да имају велике трошкове за расељавање. Тако се стално вртимо укруг.

Да су квадрати у Београду прецењени, потврђују и у агенцији Сан Марко, а истовремено упозоравају да је крајње време да се уведе ред на тржишту некретнина:

– Недавно је власник за стан у једном новобеоградском блоку тражио много новца и када сам му рекла да је то потпуно нереално, одговорио је да некретнину скупо продаје јер ће цена квадрата око „Арене” ускоро достићи 5.000 евра! Није желео да спусти цену и стан је остао непродат. Положај купаца, посебно млађих, није лак. Они се све чешће одлучују за стамбени простор на нешто удаљенијим локацијама, на пример у Миријеву и Раковици, где квадратни метар кошта око 1.300 евра. У последње време тражени су и станови у Железнику. Ту су зграде квалитетне, а цене приступачне, квадрат се плаћа око 1.100 евра. Има и купаца којима цена не представља проблем. Они, обично купују некретнине на Врачару. Продавци и купци треба да воде рачуна којој агенцији поверавају посао. Све је више агенција за промет некретнина. Чак има и иностраних компанија које се баве овим послом. На тржишту некретнина не би требало да постоји много агенција, посебно не оних непроверених које се појаве и убрзо нестану, а у међувремену оштете многе и оставе их и без стана и без новца – упозорава Мирјана Русић, директорка продаје.