Авио-механичари хоће у газде

Док џиновским хангаром у који могу да стану два џамбо-џета, одјекују баладе Берија Вајта, радници у плавим комбинезонима крпама и разређивачем чисте спојеве на карго вратима туниског „боинга” 737. Полако и темељно јер пре наношења новог слоја боје, са трупа поменутог авиона мора да се скине и последња тачкица старе фарбе.

– То је наша подморница. Тај авион смо тако крстили јер му на леђима недостаје још само командни торањ па да као подморница истог тренутка зарони, уз осмех објашњава Ненад Трајковић, портпарол Синдиката ваздухопловних механичара Србије, који по потреби „глуми” водича кроз погоне Јат технике.   

Заиста, поменути„боинг” који је стигао из Туниса, неодољиво подсећа на подморницу. Са њега су поскидани готово сви делови – реп, точкови, мотори, седишта, ентеријер па чак и фарба. Остао је само труп у боји „голог” метала и сада преостаје да се након прегледа и поправки, делови врате на своје место. Као производња новог авиона.

Иначе, последњих месеци, посебно од прошлог понедељка када је у „Фајненшел тајмсу” и домаћој штампи објављен позив за учешће на тендеру за приватизацију Јат технике, главна тема у тој кући је избор стратешког партнера. Позив на тендер ће бити отворен до 26. септембра а држава је интересенте за 70 одсто акционог капитала (преостали део биће подељен у два једнака дела, грађанима и радницима) условила тиме да су у прошлој години имали профит од најмање сто милиона евра и да се већ баве поправком и одржавањем авиона. На тендеру могу да учествују и авио-компаније.

– По квалитету радова можемо да се меримо са било којом сличном компанијом из света. Сертификате обнављамо два пута годишње и имамо сва одобрења и сагласности европских ваздухопловних власти. Једина разлика у односу на конкуренцију је то што смо за 60 одсто јефтинији – каже Будимир Хинић, генерални директор Јат технике.

Према његовим речима, Јат техника у овом делу Европе нема праву конкуренцију. На пример, Луфтханза техника у Будимпешти нема широку понуду попут Јат технике. Слично је и са техникама у Румунијии на Малти, које иначе воде бивши радници  Јат технике.

– Ове године очекујемо приход од 35 милиона евра. За последње две године вредност фирме је увећана десет пута и до сада смо сарађивали са 30 авио-компанија. Али, најважније је то да се сви са којима смо сарађивали, поново враћају – говори Хинић.

Стране авио-компаније не само да долазе, већ како је неко прокоментарисао, чекају у реду. Јат техника ће тако ових дана наставити преговоре са Бритиш ервејзом који жели да у предстојећој сезони закупи једну производну линију. То значи да би осам до десет авиона британског националног авио-превозника било сервисирано у Београду. То планира и позната данска авиокомпанија Серлинг.

Због повећаног обима посла Јат техника је почела да ангажује и друге српске фирме, попут крагујевачке „Заставе” или „21. маја” из Раковице. Они по најстрожим стандардима машински обрађују склопове стајних трапова (ноге авиона). А, када је реч о „Застави”, интересантно је споменути један својеврсни куриозитет. Наиме, погони „Заставе наменске” имају посебан струг, који је за бившу ЈНА својевремено производио цеви за хаубице а та машина се сада користи за обраду хидрауличних цилиндара стајног трапа, за „боингове” авионе.

На питање шта радници „Јат технике” очекују од предстојеће приватизацији, одговор је увек исти – посао и развој. Кажу и да имају поверење у синдикате, међу којима главну реч води Синдикат ваздухопловних механичара Србије.

– Радници Јат технике желе да откупе своје предузеће. Без обзира што је држава постављањем услова о профиту искључила такву могућност , ми и даље не одустајемо од те намере. То је све што за сада могу да кажем, рекао нам је Драган Богдановић, председник Синдиката ваздухопловних механичара Србије.

О намери радника да купе Јат технику знаће се више током наредних месеци а Богдановић, који делује прилично сигурно, у том контексту додаје да радници имају још покојег кеца у рукаву. У сваком случају, радници и синдикати немају ништа против стратешког партнера који је спреман да кроз улагања обезбеди даљи развој предузећа.

Марко Лакић

---------------------------------------------------

Од Немачке до Сингапура

Интересовање за куповину Јат технике до сада је већ изразило више компанија из Немачке, Израела, Русије и Сингапура. Оне су упознате са очекивањем да ће продајна цена досећи суму између 100 и 200 милиона евра, иако књиговодствена вредност Јат технике износи десет милиона евра.

Јат техника тренутно поседује лиценце за одржавање „боингових” авиона, АТР-а које користи Јат, а у плану је и усвајање „Ербасовог” програма. Уз мањи хангар који може да прими четири авиона попут „боинга” 737, Јат техника има и велики хангар у који могу да истовремено стану два џамбо-џета. Велики хангар је у делимичној употреби јер до пријема највећих авиона преостају улагања у његово опремање.

М.Л.