Kорона, протести и буџет прете Нетанијахуу

Пошто је драматично поделио земљу и створио атмосферу у којој се његови противници описују као „бацили које треба уништити и избацити из друштва”, израелски премијер суочен је већ недељама с протестима који дрмају владајућу коалицију и можда прете новим изборима.

Демонстранти оптужују Бенјамина Нетанијахуа за корупцију и проблематичан начин управљања кризом у вези с вирусом корона, која је озбиљно уздрмала националну привреду. Израел је у мају укинуо рестрикције како би оживео привреду и смањио незапосленост, која се попела на више од 20 одсто, али нови удар ковида 19, који је број жртава подигао на више од 650, оборио је Нетанијахуов рејтинг на мање од 30 поена.

Нетанијаху је одмах консултовао омиљене скрипте, па је његов десничарски Ликуд протесте описао као „левичарске нереде”, оптужујући део медија да на „севернокорејски начин” подстичу кампању коју је премијер раније у неколико наврата називао „ловом на вештице”, а сада је приписује и „анархистима”.

Демонстрације се поклапају с кризом владе око трајања новог буџета, коју, тврди министар правде, Нетанијаху користи како би свог кључног партнера, садашњег министра одбране Бенија Ганца, спречио у преузимању премијерског положаја крајем 2021, у складу с коалиционим договором. Лидери Ликуда и Плаво-беле партије имају договор о ротацији, којим је прекинута вишемесечна парализа политичког живота.

Нетанијаху тражи да се усвоји буџет само за једну годину, док би Ганц да га продужи на две – како и стоји у коалиционом споразуму. Премијеров мотив? Задржава себи опцију да распусти владу и иде на нове изборе. Наравно да је лидер Плаво-белих против. Изјавио је да разуме „бес” против Нетанијахуа и „разочарање у мене”, али да ће упркос растућој тензији наставити да пружа подршку влади националног јединства.

„Постоје само двојица људи који желе изборе и девет милиона који их не желе. Један жели да ојача своју политичку позицију, а други своју правну и личну ситуацију”, каже министар правде Ави Нисенкорн мислећи на лидера опозиције Јаира Лапида и на Нетанијахуа, који је суочен са судском оптужбом за три случаја корупције.

Последња седница кабинета је због буџетских размимоилажења отказана, а рок за усвајање новог буџета је 25. август. Уколико не буде усвојен, следи распуштање парламента – Kнесета. Можда и нови избори – четврти за мање од две године. Очекује се компромис. Двојица лидера предложиће да се рок помери до децембра.

Судбина буџета биће прави тест за то да ли премијер жели нове изборе, који би му помогли да елиминише Ганца, чија партија убрзано губи гласаче, и тако себи олакша решавање личних проблема с правдом.

Шта могу да остваре протести? Нетанијаху жели да верује у оно што пише Ави Барели, колумниста десничарског дневника „Израел хајом”:

„Протести против премијера Бењамина Нетанијахуа га повређују, слабе његову позицију према партнерима/ривалима у његовој влади и према противницима у опозицији. Да ли најављују ’левичарско пролеће’? Готово сигурно да не. Људи демонстрирају због колективног страха, осећања да је политика изгубила пут и због мржње према десници и религиозним снагама. Али, протести не нуде никакав нови правац. Нема вести са левице о социјалним или економским питањима, нема нове политичке снаге.”

Дијагноза је умногоме тачна, али све је и даље ризична игра. Уколико изгуби, Нетанијаху ће се у јануару појавити пред судом окружен општим незадовољством људи који су жртве не само короне, већ и дубоке економске кризе и готово незапамћене незапослености.

Но, Нетанијаху је мајстор трикова. Окупиће око себе ликове попут Јоне Аврушмија, екстремног десничара који је 1983. на једном митингу против актуелног премијера гранатом убио левичарског активисту.

Ослобођен 2011, у недавном интервјуу Kаналу 12 изјавио је да „мрзи” антивладине протесте. Исто као што је 1983. мрзео „бациле за које нема сумње да шире заразу и које треба уништити и избацити из друштва”.