Korona, protesti i budžet prete Netanijahuu

Pošto je dramatično podelio zemlju i stvorio atmosferu u kojoj se njegovi protivnici opisuju kao „bacili koje treba uništiti i izbaciti iz društva”, izraelski premijer suočen je već nedeljama s protestima koji drmaju vladajuću koaliciju i možda prete novim izborima.

Demonstranti optužuju Benjamina Netanijahua za korupciju i problematičan način upravljanja krizom u vezi s virusom korona, koja je ozbiljno uzdrmala nacionalnu privredu. Izrael je u maju ukinuo restrikcije kako bi oživeo privredu i smanjio nezaposlenost, koja se popela na više od 20 odsto, ali novi udar kovida 19, koji je broj žrtava podigao na više od 650, oborio je Netanijahuov rejting na manje od 30 poena.

Netanijahu je odmah konsultovao omiljene skripte, pa je njegov desničarski Likud proteste opisao kao „levičarske nerede”, optužujući deo medija da na „severnokorejski način” podstiču kampanju koju je premijer ranije u nekoliko navrata nazivao „lovom na veštice”, a sada je pripisuje i „anarhistima”.

Demonstracije se poklapaju s krizom vlade oko trajanja novog budžeta, koju, tvrdi ministar pravde, Netanijahu koristi kako bi svog ključnog partnera, sadašnjeg ministra odbrane Benija Ganca, sprečio u preuzimanju premijerskog položaja krajem 2021, u skladu s koalicionim dogovorom. Lideri Likuda i Plavo-bele partije imaju dogovor o rotaciji, kojim je prekinuta višemesečna paraliza političkog života.

Netanijahu traži da se usvoji budžet samo za jednu godinu, dok bi Ganc da ga produži na dve – kako i stoji u koalicionom sporazumu. Premijerov motiv? Zadržava sebi opciju da raspusti vladu i ide na nove izbore. Naravno da je lider Plavo-belih protiv. Izjavio je da razume „bes” protiv Netanijahua i „razočaranje u mene”, ali da će uprkos rastućoj tenziji nastaviti da pruža podršku vladi nacionalnog jedinstva.

„Postoje samo dvojica ljudi koji žele izbore i devet miliona koji ih ne žele. Jedan želi da ojača svoju političku poziciju, a drugi svoju pravnu i ličnu situaciju”, kaže ministar pravde Avi Nisenkorn misleći na lidera opozicije Jaira Lapida i na Netanijahua, koji je suočen sa sudskom optužbom za tri slučaja korupcije.

Poslednja sednica kabineta je zbog budžetskih razmimoilaženja otkazana, a rok za usvajanje novog budžeta je 25. avgust. Ukoliko ne bude usvojen, sledi raspuštanje parlamenta – Kneseta. Možda i novi izbori – četvrti za manje od dve godine. Očekuje se kompromis. Dvojica lidera predložiće da se rok pomeri do decembra.

Sudbina budžeta biće pravi test za to da li premijer želi nove izbore, koji bi mu pomogli da eliminiše Ganca, čija partija ubrzano gubi glasače, i tako sebi olakša rešavanje ličnih problema s pravdom.

Šta mogu da ostvare protesti? Netanijahu želi da veruje u ono što piše Avi Bareli, kolumnista desničarskog dnevnika „Izrael hajom”:

„Protesti protiv premijera Benjamina Netanijahua ga povređuju, slabe njegovu poziciju prema partnerima/rivalima u njegovoj vladi i prema protivnicima u opoziciji. Da li najavljuju ’levičarsko proleće’? Gotovo sigurno da ne. Ljudi demonstriraju zbog kolektivnog straha, osećanja da je politika izgubila put i zbog mržnje prema desnici i religioznim snagama. Ali, protesti ne nude nikakav novi pravac. Nema vesti sa levice o socijalnim ili ekonomskim pitanjima, nema nove političke snage.”

Dijagnoza je umnogome tačna, ali sve je i dalje rizična igra. Ukoliko izgubi, Netanijahu će se u januaru pojaviti pred sudom okružen opštim nezadovoljstvom ljudi koji su žrtve ne samo korone, već i duboke ekonomske krize i gotovo nezapamćene nezaposlenosti.

No, Netanijahu je majstor trikova. Okupiće oko sebe likove poput Jone Avrušmija, ekstremnog desničara koji je 1983. na jednom mitingu protiv aktuelnog premijera granatom ubio levičarskog aktivistu.

Oslobođen 2011, u nedavnom intervjuu Kanalu 12 izjavio je da „mrzi” antivladine proteste. Isto kao što je 1983. mrzeo „bacile za koje nema sumnje da šire zarazu i koje treba uništiti i izbaciti iz društva”.