Кад сведок сарадник не одустаје од криминала

Осим што су „купили” слободу одајући полицији и тужилаштву незаконите послове својих дојучерашњих саучесника, о појединим сведоцима сарадницима говори се и као о људима који су, упркос томе што полиција непрестано мотри на њих, наставили да се баве криминалним пословима. Раде ли то уз прећутну сагласност појединаца из Јединице за заштиту сведока или „на своју руку” и реагује ли полиција адекватно и сваки пут када добије информацију о незаконитим пословима и понашању појединих сведока сарадника, тема је за полемику.

Како год, приче о актуелностима у вези са сведоцима сарадницима од одлуке да им се додели повлашћени статус пуне новинске ступце. Чини се да је овај статус некима од њих омогућио да не мењају начин живота.

Божидар Спасић, некадашњи шеф специјалног тима Службе државне безбедности, каже за „Политику” да у нашој земљи институт сведока сарадника није најсрећније решен. Од његовог увођења до данас много тога се променило. Некада су се сведоци сарадници, објашњава, по завршетку претреса на којем су сведочили, пребацивали у стране земље.

– Поједини се понашају као да им нико ништа не може. Код нас се људи који добију овај статус осећају као победници, као сила којој нико ништа не може. Чини се да њихово понашање потпуно измиче контроли надлежних служби. Са обезбеђењем седе у кафанама и ресторанима, што је незамисливо. Обезбеђење је то које би требало да спречи контакт сведока сарадника са јавношћу, са људима из даље и ближе прошлости. У неким земљама, сведоци сарадници губе свој повлашћени статус чим украду паклицу цигарета или учине неко блаже кривично дело – наводи Спасић.

Доделу статуса сведока сарадника и његову обуставу регулише Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку. Тако се овим законом предвиђа да се програм заштите обуставља ако више нема потребе за њом, ако против заштићене особе буде покренут поступак за кривично дело које доводи у питање оправданост спровођења програма, ако заштићени без оправданог разлога не испуњава своје обавезе из споразума и тиме доведе у опасност или онемогући спровођење програма заштите или на захтев државе на чију територију је премештена заштићена особа.

– На пример, сведоку сараднику може да буде одузет овај статус ако се против њега покрене поступак за лажно сведочење или, уколико он настави да се бави истим криминалним радњама којима се бавио када је против њега покренут процес, а пре добијања статуса – објашњава „Политикин” саговорник.

Захтев за обуставу поступка, по службеној дужности, на предлог Јединице за заштиту сведока, може да поднесе јавни тужилац, истражни судија или председник већа.

Љубиша Буха Чуме био је први сведок сарадник у српском правосуђу. Статус је заслужио својом сарадњом са Тужилаштвом за организовани криминал у поступцима против оптужених за убиство премијера Зорана Ђинђића и чланова „земунског клана”. Достављање информација о функционисању овог клана, убиствима која су починили његови чланови, нису га аболирали од покретања поступака због насиља у породици и фалсификовања документације. Оптужен је да је супрузи поклонио украдени „ферари”, вредан 150.000 евра, с „прекуцаним” бројевима на шасији. Теретио се и за угрожавање сигурности супруге Иване Бухе и припадника полиције Милана Љубеновића, који је био у њеном обезбеђењу, али и да је ометао истрагу прикривањем доказа и утицајем на сведоке.

Правноснажном пресудом Вишег суда у Београду средином децембра 2017., осуђен је на две године и осам месеци затвора. На казну због претњи тужиоцу у овом поступку, престонички Први основни суд осудио га је на годину и четири месеца.

О Небојши Јоксовићу, сведоку сараднику у поступку против Дарка Шарића за шверц кокаина, највише се писало у медијима. Најновије информације биле су у вези са тим да је полиција претресла његову штампарију БМГ НМ у београдској Водоводској улици и открила неколико украдених комбија и аутомобила, због чега је против њега поднета кривична пријава.

Пре ове, у етар је пуштена вест да је Више јавно тужилаштво у Београду против њега подигло оптужницу због злоупотребе службеног положаја, односно због малверзација око преузимања делова, а потом целе штампарије БМГ НМ. Али, оно што је највише изазвало пажњу јавности, била је чињеница да је тужилаштво документ написало још пре две године, али да је он и поред клаузуле правоснажности, стајао у суду све до пре неколико седмица.

О Јоксовићу се писало и крајем августа 2015. године, када је у београдском насељу Чукарица одјекнула експлозија. Зграда у којој се налази поменута штампарија погођена је пројектилом из „зоље”. За четири године три пута се штампарија нашла у пламену. Починиоци никада нису откривени. Неразјашњен је остао и напад на Јоксовићев кафић у београдском насељу Жарково на који је бачена бомба, случај паљење његове куће, али и експлозија ауто-бомбе у којој је погинуо његов рођак Радојица Јоксовић.

Име сведока сарадника у поступку против Дарка Шарића помињало се и на суђењу члановима „ваљевске групе” који се, поред осталог, терете и за убиство Жељка Ђедовића. На једном од претреса саопштено је да је Милош Николић, оптужен заједно са Јоксовићем за малверзације у вези са штампаријом, у писму овереном код нотара, оптужио свог пријатеља за умешаност у Ђедовићево убиство. Иако је ово писмо предато судском већу, оно никада није извођено као доказ.

Без одговора у МУП-у

„Политика” је од МУП-а покушала да добије одговоре о начину на који се сведоци сарадници штите и имају ли службеници овог министарства овлашћења да контролишу контакте и пословања њихових фирми. Питали смо МУП и ко у министарству и на основу којих информација прави план заштите сведока, да ли Јединица за заштиту сведока на било који начин проверава послове којима се баве сведоци сарадници и против колико њих је и због којих сумњи поднела кривичне пријаве. Одговоре нисмо добили.

Багзи побегао за Нову годину

Дејан Миленковић Багзи, сведок сарадник у поступку против окривљених за убиство премијера Зорана Ђинђића и чланова „земунског клана”, како су раније објавили медији, и по добијању повлашћеног статуса наставио је да се виђа са познаницима из криминогене средине, од којих су неки били на потерницама. Овај сведок сарадник је тако одлучио да Нову 2019. годину дочека у иностранству и то без полицијског обезбеђења.

Према писању медија, припадници Јединице за заштиту сведока који су бринули о Миленковићевој безбедности, су у том периоду послати на принудни одмор. Ови догађаји описани су у службеним белешкама које су саставили припадници ове јединице. Иако су они очекивали да ће Сектор унутрашње контроле покренути истрагу поводом ове белешке, то се није догодило.