Битка на Церу – подвиг за легенду

Церска битка која се водила у периоду од 12. 8. 1914. до 24. 8. 1914. године уписана је златним словима у војну историју српског народа. Победа српске војске у тој бици била је прва савезничка победа у Првом светском рату. У одлучујућем делу операције, на планини Церу, Аустроугарска Пета армија била је до ногу потучена и одбачена натраг преко Дрине. Ова победа је продубила самопоуздање српског народа и војске, подижући борбени морал савезницима.

Кад је почео рат, Аустроугарска армија је под заштитом јаке артиљеријске ватре приступила прелазу река и подизању мостова на Сави и Дрини. У зору 12.08.1914. године корпуси Пете аустроугарске армије почели су да форсирају Дрину код Лознице и Лешнице. Истовремено је њихова Друга армија предузела снажне демонстрације и акције дуж обала Саве и Дунава да би заварала Српску врховну команду о правцу главног удара, и на тај начин су хтели да привежу главне српске снаге за себе, и тиме олакшају дејства својој Петој армији. Наши авијатичари су после извиђачких летова известили да непријатељ подиже мостове на Дрини северно од Лешнице и Лознице, а на Сави код Шапца. И поред упорне одбране наших трупа за заштиту границе непријатељ је својим надмоћним снагама продирао ка Церу и заузео Шабац. Српска Врховна команда је у току дана 12.08.1914. године примила извештај о нападу аустроугарских снага, али још није могла да стекне праву слику о њиховим намерама. Ипак, пошто на северном делу ратишта на Дунаву и источно од Шапца, сем бомбардовања артиљеријом није било покушаја форсирања река Саве и Дунава, почела је да схвата да опасност не прети са севера. Зато је одлучила да постепено помера своје главне снаге према Дрини. У подне тог дана је наредила Трећој армији да свим снагама спречава надирање непријатељских снага преко Дрине и Саве. Шумадијску дивизију упућују према Шапцу, а и Другу армију на челу са Коњичком дивизијом упућује такође у Мачву као појачање, и то ка селу Текериш и планини Церу. У току ноћи 14/15.08.1914 године на основу подробних извештаја о борбама на Дрини, а нарочито тешких борби код Лознице, Српска врховна команда дефинитивно је закључила да главне аустроугарске снаге нападају преко Дрине, правцем Лозница – Ваљево, а да се на делу северног фронта примењују само демонстративна дејства. Тада је донет план за битку; да Друга армија са Церском ударном групом преко села Текериша нападне леви бок Пете аустроугарске армије у долини Јадра, а да Шумадијска и Коњичка дивизија обезбеђују ту операцију од Шапца. На челу Друге армије кретала се комбинована дивизија, и у току дана крајњим је пожртвовањем, усиљеним маршем прешла 45 километара по највећој врућини. Кад је у сумрак пришла Церу, командант Друге армије генерал Степа Степановић осетио је значај Цера и наредио је дивизији да у току ноћи 15-16. 08.1914. године заузме Косанин град на врху Цера, а не знајући да се на њему већ налазе делови аустроугарског Осмог корпуса. Генерал Степа је самоиницијативно одлучио да овлада његовим гребеном, и у том циљу је издао енергично наређење „Полазите напред”. Та одлука је имала пресудан утицај на исход битке. Отворила се жестока ватра и трубни знаци са обе стране, а војници су падали као покошено снопље. Бројчано су снаге биле изједначене, али су српске јединице биле умешније, боље су се снашле на познатом терену и успеле да потпуно разбију главнину аустроугарске 21 дивизије, и да је натерају на повлачење. Обе стране су претрпеле велике губитке, а падине Цера су биле прекривене лешевима.

Миомир Гарашанин
Београд