Црвена планета може да остане чиста

Планине од смећа и пластике којима су потребне хиљаде година да се разграде, нафтне мрље настале од истраживања и бушења дна океана у потрази за новим изворима горива сликовито описују колико смо за кратко време загадили нашу планету. Питање је да ли ћемо се исто тако неодговорно понашати када једног дана слетимо на површину Марса. Да ли ћемо правити исте грешке које правимо на Земљи и постоји ли начин да Марс остане еколошки чиста планета, без брда смећа?

Прављење великих количина смећа у почетку ће бити немогуће јер ће људи у својој историјској мисији понети само крајње неопходну опрему због малог товарног простора у летелици која ће свој пут у једном смеру завршити после 11 месеци путовања.

Стивен Петранек, у својој књизи „Како ћемо живети на Марсу”, истакао је да ће све што се буде произвело на Марсу бити драгоцено. Први истраживачи неће дозволити да дође до ширења загађења, нити ће бацати било шта јер ће свака сировина или опрема бити потребне за продужетак живота у бази. Он каже да ће се све рециклирати, барем на почетку стварања насеобине.

Мисија одласка ка Марсу увелико траје годинама. НАСА је послала неколико сонди које се успешно крећу по његовој површини и редовно шаљу драгоцене податке. Ровер „Инсајт” недавно је послао селфи, а његов задатак јесте да одради 3Д мапирање планете како би могло лакше да се дође до сазнања о геолошкој историји планете.

Међутим, утицај човека на планету осетиће се тек када будемо слетели на нашег суседа, посебно у напорима да се озелени површина Марса и ослободи кисеоник у његову атмосферу како би био могућ живот и рад људи. Развојем технологије ова идеја уопште неће бити неизводљива, преноси „Ју-Ес-Еј тудеј”.

Петранек је истакао да ће до проблема доћи када Марс буде почео да личи на Земљу јер ће онда лако моћи да се организује потрага за ресурсима. По њему, када то време дође, људи на Марсу моћи ће да бирају да ли ће да живе у чистом животном окружењу или ће да га загаде као на Земљи.

Некадашњи астронаут НАСА Лиленд Мелвин каже да Марс може да остане чист, али да то неће бити лако.

Треба остварити баланс између развоја планете и смањења загађења како бисмо живели на Марсу без уништавања његове површине, што ће у неким тренуцима бити веома тешко, истакао је Мелвин. Он каже да морамо да учимо на грешкама које смо учинили на Земљи како их не бисмо поновили.

Загађење на Земљи остварено је за веома кратко време. Иако живимо хиљадама година, загађење је настало тек у протеклих неколико стотина година. Својим делима чинимо да Земља за људе постаје негостољубива. Лекције које смо добили о штетности експлоатације горива морамо да схватимо и да добро размислимо да ли ћемо се неодговорно понашати и на другој планети. Неодговорним понашањем само ћемо створити исте проблеме.

На површини Марса види се велика количина црвене прашине, али ће, доласком људи, она почети да се користи у неком од производних процеса, или бар неки њен део, што ће можда утицати на раст степена загађења.

На Земљи је главни проблем тај што се разбацујемо сировинама и уништавамо животну средину, а још је већи проблем што до договора о заштити природне средине тешко долази унутар саме земље, а поготово између више земаља. То ће на Марсу бити недопустиво јер ће опстанак људи зависити искључиво од слоге и заједничких одлука.

Иако на почетку живота на Марсу загађења готово да неће бити, то не значи да не треба правити дугорочне планове како би тако остало и убудуће.