Треба бити опрезан с уносом угљених хидрата

Угљени хидрати су основни извор ћелијске енергије. Ако претерујемо у њиховом уносу, не стигнемо да их потрошимо па се негде у телу на посредан начин морају депоновати. То су оне масне наслаге које вам кваре фигуру. И не само то.

Угљени хидрати, пре свега прости шећери, у већој мери разлог су великог скока оболелих од дијабетеса и других хроничних болести. Уколико сте здрави, ово не значи да их сада морате избацити из исхране.

Одређене болести попут дијабетеса, трудничког дијабетеса, инсулинске резистенције, свакако ограничавају употребу угљених хидрата. Постоји више програма исхране о којима сам и раније писала, а који предвиђају смањење укупног уноса угљених хидрата, од Аткинс плана, LCHF, кето дијете итд.

Када планирате одређени програм исхране, било би добро да (ако сте здрави) ипак не избегавате угљене хидрате у потпуности јер избацивање целе групе намирница не може бити добро на дуже стазе. Свака нагла промена, попут избацивања угљених хидрата, шокираће организам па можете осетити симптоме попут главобоље, вртоглавице, умора, малаксалости, исцрпљености. То је зато што организам тражи начин да надокнади мањак енергије из угљених хидрата користећи масти и протеине за енергију. Овај процес може имати негативне последице на бубреге и јетру.

Коришћењем меса и масноћа биљног и животињског порекла уместо угљених хидрата повећавате ниво холестерола и триглицерида у организму.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com