Конзули се враћају у Битољ

Битољ – Хвалоспевом "најромантичнијем граду на Балкану", Илијана Караманова, првонаименованог чиновника пролетос отвореног конзулата Бугарске у Битољу, најупечатљивије је потврђена ренесанса "најконзулскијег" града на Балкану. Нема сумње да је бугарски дипломата надахнуће пронашао у летописима о граду под Пелистером, који је почев од средине 19. века постао дипломатска престоница тадашњих европских сила на "репу" Балкана. Са сличним епитетима домаћинима су се у последњих неколико година обраћали конзули Француске, Велике Британије, Турске, Русије, Грчке, Словеније и Хрватске... не кријући задовољство што ће "записану" романтику минулих времена поново оживети.

Но, да ли је посреди "оживљавање романтике" или потреба коју намећу најављена нова престројавања на Балкану?  А почело је средином 19. века у времену кад су ондашње европске велесиле Британија, Француска, Русија... у балканској недођији отвориле своје дипломатске испоставе, под изговором "успостављања директних трговинских веза са Истоком".

Лукави стратези империје Битољ су 1851. године удостојили дипломатским представништвом, једнако понављајући да је то у циљу непосредније заштите "локалног становништва" од јарма посустале османлијске империје. Бригу за обесправљену рају, једна за другом, у размаку од неколико година исказале су осим Енглеза, Аустроугарска, Француска, Грчка, Русија, Србија, Италија, Румунија и Бугарска, тим редоследом отварајући своја конзуларна представништва у Битољу.

Догађаји из наредних неколико деценија открили су праву намеру Европејаца за дезоријентисане балканске народе. Управо тих година у Битољу су провераване, потврђиване и мењане стратегије прекрајања Балкана. Из архивисане преписке конзула са својим централама у Лондону, Паризу, Бечу и Москви види се да је иза кулиса битољских конзулских балова вођена битка за стратешке интересе великих сила пред наслућивану територијалну и политичку рекомпозицију "старе даме".

Битољ је у периоду од 1851. до 1912. године заиста био престоница европске дипломатије, трговине и културе, размеђе између напредног Запада и заосталог Истока. На периферији града ницала су стоваришта европских компанија у којима је претоваривана и размењивана роба намењена Западу и Истоку и коване завере сваког против свих.

Хроничари су забележили да су овде гостовале тадашње европске музичке и естрадне звезде попут Ричарда Вагнера и Саре Бернар, путујући циркуси и источњачки чаробњаци.

Не марећи много за политичке игре и надмудривања дипломата великих сила, браћа Манаки, Милтон и Јанаки, први балкански фотографи и филмски сниматељи, фотографисали су господске свечаности и маскенбале, снимали прве документарне филмове, готово несвесно остављајући "жив доказ" о конзулским временима у Битољу.

У сенци разних светковина за пробране и богате, у задимљеним крчмама и борделима размењиване су поверљиве вести, спремане уроте. Тамо су зачињане и учвршћиване поделе на ерзаките, патријаршисте, романисте и русофиле. У том амбијенту је организован први политички атентат на Балкану. Халим и Абас, турски аскери албанске националности, 8. августа 1903. године убили су руског конзула Александра Аркадијевича Ростоковског. Британци су тај злочин приказали као "сплет несрећних околности", али је потом утврђено да је инцидент инсцениран са намером да се ликвидира предузимљиви руски дипломата.

Данас, готово век и по иза овде назначених догађања, у Битољ се враћају конзули истих земаља. Нису овде вероватно због оживљавања романтичне прошлости, али, инерцијом традиције, Битољ поново постаје стециште европске дипломатије. Истина, данас се овде не решава судбина балканских народа, али се ударају темељи утицаја у региону који је Европа прогласила еколошком зоном и форсира регионална сарадња између Македоније, Грчке и Албаније. Успут, нови и махом почасни конзули формирају фондације и образовне установе, иницирају пограничне сусрете и све то уз изражен нагласак да иза пројекта стоји влада те и те државе.

Руси су већ основали академију за позориште и филм, Французи форсирају промоцију сопствене културе, Немци и Енглези су заузети ревитализацијом туристичких центара, док Грци постају носиоци мале привреде. На маргинама тих делатности су свакодневне активности у којима конзули и њихови сарадници, као некада њихови претходници, промовишу модне и друге трендове. Због недавног прикључења Бугарске ЕУ и увођења виза за македонске грађане, у жижи јавног мњења је бугарски конзул, који не штеди време и труд да домаћинима изађе у сусрет око лакшег добијања "пропуснице" за Бугарску.

Наравно, Битољчанима па и држави Македонији врло је битно да су се конзули вратили, те да ће с њима доћи капитал и извесније и европскије сутра. Уосталом, на корак према југу је Грчка, па дакле и Европа којој Македонија тако здушно стреми.

-----------------------------------------------------------

Чека се Нушићев наследник

Како су нам рекли у амбасади у Скопљу, Србија ће ускоро у Битољу отворити конзуларно представништво и именовати почасног конзула. Име наследника Бранислава Нушића, који је крајем претпрошлог века (1891) краће време био први секретар и конзул, још није познато.