Железничка предузећа направила губитак од око 100 милиона евра

Упркос похвалама Међународног монетарног фонда за успешно ре-структурирање српске железнице и уверавањима да ће то предузеће постати модел за реформу других јавних предузећа, сва три железничка друштва, тржишно оријентисана, у периоду од реструктурирања закључно са 2018. послују са губитком. Из буџета Републике Србије у периоду мањем од четири године дато је око четири стотине милиона евра, а „Србија воз” и „Ин-фраструктура железнице” и поред толиких субвенција исказали су губитак од око сто милиона евра. Ово је закључено у извештају Савета за борбу против корупције који је анализирао пословање „Инфраструктуре железнице”, „Србија воза” и „Србије карго”, који од 2015. послују као засебна предузећа.

– То што су нека друштва у појединим годинама исказала и финансијску добит није реална слика, јер би без субвенција државе такође била у губитку. Према једино доступним финансијским извештајима из АПР-а, а то је закључно са 2018. годином, укупно исказан пословни и остали приход за сва три друштва у периоду 2015–2018. износи 53,4 милијарде динара, приходи од субвенција су 47,7 милијарди динара и остварен је губитак од 12,2 милијарде динара – наводи се у извештају савета.

Савет за борбу против корупције истиче да успешно реструктурирање подразумева да је „трома” железница постала ефикаснија, са смањеним трошковима пословања, што имплицира смањење губитака у пословању, а самим тим и веће пословне приходе и мање субвенције државе.

То такође подразумева да се изабере професионални менаџмент и да се сходно великим улагањима, која су из скупих међународних кредита, изгради и реконструише значајан део пруга у задатим роковима и озбиљно обнове возна средства како у теретном, тако и у путничком саобраћају.

Савет наглашава да је у железничка друштва од реструктурирања озбиљно улагано и да су закључени међународни уговори у вредности већој од две милијарде долара, што је добро. Али, према њиховом мишљењу, није добро што су кредитни аранжмани склапани у нетранспарентним поступцима, односно није примењиван Закон о јавним набавкама, ни кад је у питању избор извођача ни извор финансијских средстава, па то за последицу има нетранспарентно трошење новца.

Конкретно за изградњу брзе пруге Београд–Будимпешта, према анализи Савета, подаци о утрошеном новцу из руског и кинеског кредита између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства финансија разликују се неколико стотина милиона долара.

– Избегавање достављања одговора дуже од четири месеца, па у тако достављеном одговору образложење да Министарство грађевинарства саобраћаја није потписник међународних уговора и да руски кредит прати тек од 2017. године, не само да није прави одговор на захтев Савета већ такав одговор изазива одређене сумње. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре има обавезу да прати трошење кредитних средстава по два основа, јер је то регулисано међународним споразумом и зато што је железница у ресору тог министарства – наведено је у извештају Савета.

Према њиховој анализи, подаци нису оптимистични када је реч о утрошеним парама на дан 31. 12. 2019. у износу од 521,2 милиона долара (из буџета 106,1 милион долара и 415,1 милион долара кредита) и степену физичке реализације, која је на најдужој деоници од Новог Сада до Суботице нула, а на деоници Београд – Стара Пазова само 15 одсто и 44 одсто на деоници Стара Пазова – Нови Сад.

– Потрошена је четвртина уговорених средстава, а рокови за завршетак брзе пруге у оваквим околностима су несагледиви, осим ако се слушају политичка обећања у којима се помиње завршетак деонице Београд – Нови Сад крајем 2021 – наводи Савет.

Ово независно владино тело је, анализирајући структуру трошкова на изградњи пруге од Старе Пазове до Новог Сада, коју изводе руске железнице „РЖД интернешнел”, установило да је од аванса од 87,8 милиона долара уплаћених из буџета 31,7 милиона долара неоправдано.

Потом, за модернизацију и обнову пруге Београд – Стара Пазова уговорена је вредност пројекта у укупном износу од 350,2 милиона долара, од чега је кредит Републике Кине 297,6 милиона долара, а средства буџета 52,6 милиона долара. Изграђено је 15 одсто, а потрошено је 115,5 милиона долара и 71 милион динара. Док је за модернизацију пруге од Новог Сада до Суботице потрошено три милиона динара на име државне надокнаде, ништа још није изграђено, а уговорена вредност је 1,2 милијарде долара. На обе деонице које се финансирају из кинеског кредита извођачи су кинеске компаније „Чајна релвеј интернешнел” и „Чајна комјуникејшнс констракшан компани”.

„Политика” од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре није добила одговоре на питања зашто железничка предузећа праве губитке и поред издашних државних субвенција, да ли контролишу како се троше паре из међународних кредита, зашто се разликују подаци два министарства о потрошеним парама и да ли је тачно да су на прузи Београд–Будимпешта ненаменски трошене паре.