Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зна се број страдалих на Сремском фронту

Зна се број страдалих на Сремском фронту
(Фотодокументација „Политике”)

Имајући у виду флоскуле и „рекла, казала” поуздане информације типа „реко ми један чоек” који то не може да потврди, као и позивање на мемоарску грађу историчара у покушају, исказане у погледима и тврдњама Душана Оморца и Родољуба Петровића, подсећам на следеће:

Током пробоја Сремског фронта 1. пролетерска народно ослободилачка дивизија

имала је 3.415 погинулог борца, 2. пролетерска народноослободилачка дивизија 1.035, 5. крајишка народноослободилачка ударна дивизија 2.263, 6. личка пролетерска дивизија 1.736, 11. крајишка народноослободилачка ударна дивизија 730, 17. источнобосанска народноослободилачка ударна дивизија 145, 21. српска народноослободилачка ударна дивизија 2.315, 22. српска народноослободилачка ударна дивизија 396, 16. војвођанска народноослободилачка ударна дивизија 125, 36. војвођанска народноослободлилачка ударна дивизија 492, 42. македонска народноослободилачка ударна дивизија 217, 48. македонска народноослободилачка ударна дивизија 197, самосталне бригаде 100, сремска оперативна зона 100,

група ваздухопловних дивизија 10, 64. стрељачки корпус Црвене армије 22, 68. стрељачки корпус Црвене армије 1.026, 3. бугарска пешадијска дивизија 352, 8. бугарска пешадијска дивизија 270.

Посматрајући само наведене податке, исказана тврдња „сина народног хероја” и „професора у пензији” Душана Оморца о, цитирам „... спорадичном учешћу совјетских јединица ... ” најпростије не пије воде, као и тврдња Родољуба Петровића о „... мобилизацији скоро 20.000 младих и за оружану борбу неприпремљених младића, углавном из Шумадије, од којих је већина страдала... ”, те да „прави број погинулих никада није утврђен...", која пре свега говори о скромном знању из елементарне математике, јер именом и презименом евидентиран је сваки погинули борац при пробоју Сремског фронта, о чему се свако може обавестити ако оде до споменичког комплекса у Адашевцима, или се информише преко Архива Војноисторијског института, као и Картотеке СУБНОР-а Србије, за почетак.

Горан Каденић,
члан Друштва за истину о НОБ-у

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Markovic
A ne zna se broj poginulih u bombardovanju 1999. ...
Petar Milic
Ljudi moji nema pameti kad je u pitanju rat jer rat je rat I to je sve dzaba mudrovanja Da nije bilo rata ne bi bilo sve ovo sto se pise i mudruje Toliko od mene
EvGenije
Da, komunističkim spomenicima se mora verovati. Tako su komunisti, na mestu gde je ubijen moj deda i brojni drugi Srbi, podigli spomenik na kome su napisali da su tu stradali od fašističkog terora. Ni reči o tome da su to bili Srbi i ni reči o tome da su ih pobile ustaše, inače njihovi susedi.
perica
Neznam zašto se o "Komunjarama" uvek kod nas govori u negativnom smisli kao da su to bili neki marsovci , a to su ustvari bili tada najugledniji i najobrazovaniji mladi srbi. Reč KOMUNIZAM jedino se može zameniti sa rečju PORODICA, ZAJEDNICA, KOMUNA, jer iz toga je i nastao. Ideja je bila da ceo narod živi kao jena porodica koja će sve da deli. Ali u lopovskim narodima to je bilo nemoguće svako je za sebe hteo da otme više. Ideja je bila dobra ali je narod bio loš. Nismo bili toj ideji dorasli.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Од октобра 1944. до априла 1945, колико је трајала Операција Сремски фронт, ПО ВАШОЈ евиденцији, погинуло је 14946 бораца. То каже "елементарна математика", простим сабирањем података изнетих са ВАШЕ стране. По територијама са којих су долазиле те јединице, најмање је ту 13000 српских "комада". А шта каже здрава памет? Зар је требало да, за тих 6 месеци, месечно гине више од 2500 ЕВИДЕНТИРАНИХ (ко зна колико је било "несталих"), на фронту који је био војнички потпуно споредан?
dr Slobodan Devic
Nisu bitni brojevi. Bitno je ko su bili (po nacionalnoj osnovi) i koliko su imali godina?
Tasa
Govorim o Prvom svetskom ratu kada je stradalo 800,000 britanskih vojnika i 200,000 iz zemalja Komonvelta. Prvog dana bitke na Somi poginulo je 20,000 britanskih vojnika. Na Ipru u nizu bitaka 400,000. Za civilizovane narode odbrana zemlje je noble cause. I pored strasnog poraza na Galipolju Australija se svake godine seca i obelezava taj za njih vazan datum, ne kriveci pritom kolonijalne gospodare ni Cercila i njegovu dardanelsku ekspediciju, vec slavi hrabrost i pozrtvovanje svoje mladosti.
Iz Britanije
Taso, poređenje je neprimereno. Australija je tada bila deo Britanske Imperije, kao i Novi Zeland, Kipar, Malta, Indija, Burma, Malezija, Hong Kong, Kanada, Egipat, Sudan, Uganda, Kenija, Zimbabve, Južna Afrika, Irak, Jemen....spisak je predug.Hteli to ili ne morali su da prate naređenja Londona i sprovode regrutacije propagandom. Milioni ljudi sa kolonijalnih teritorija korišćeni su i završili kao topovska hrana sukobljenih imperijalnih mašina.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.