Четири министра и 88 патуљака

Кад је недавно договорена постизборна парламентарна већина у Македонији, па се као део договора указала и информација да ће њихов нови министар спољних послова бити етнички Албанац, у српској „патриотској” јавности и парајавности одмах је кренула да се шири досетка како су, ето, у три од шест западнобалканских држава министри спољних послова Албанци. Тачно, али није битно, рекао би Зоран Ђинђић. Фокус на етничку припадност води ка грешкама, чак и у актуелним „етничким временима”.

Ако буде среће, могли би Албанци да „забоду” и четвртог министра спољних послова на западном Балкану. Ако буде среће, нови министар спољних послова Црне Горе могао би да постане етнички Албанац – Дритан Абазовић.

За три дана, у Црној Гори су на програму парламентарни избори, о којима се одавно говори као о историјским. Ђукановићев ДПС већ месецима најављује да су они једини браник црногорског идентитета и независности, те да њихов евентуални пораз на изборима истовремено значи и победу великосрпског национализма и клерофашизма СПЦ и Путиновог тоталитаризма. Због тога је уочи избора мобилисана досад невиђена пропагандна машинерија, чији симбол може бити онај фамозни „Апел 88”, исписан пре неколико месеци у одбрану Мила Ђукановића, чију суштину ових дана највише награђивани савремени црногорски књижевник Милорад Поповић овако формулише: „Наша политичка елита није довољно интелектуално зрела да дубински схвати фаталистичку опседнутост великосрпских националиста Црном Гором.”

На том трагу, као и на свим досадашњим изборима откад је Црна Гора независна држава, ДПС примарно игра на плашење неправославног становништва Црне Горе идејом да му са евентуалним падом Ђукановићевог режима следи пакао, као и на сугестију етничким Црногорцима да ће без ДПС-а доћи да таквог утапања у „српски свет” у поређењу с којим ће и Подгоричка скупштина изгледати тек као генерална проба. Парадоксално је заправо да нико не би требало толико да навија за пад ДПС-а као истински црногорски родољуби. Једина Ђукановићева визија независне Црне Горе је антисрпска Црна Гора, а једини начин на који Црна Гора може дугорочно и стварно бити независна јесте да не буде антисрпска.

Главне опозиционе странке – чије гласачко тело већином чини становништво које за свој матерњи језик сматра српски, те се, ако су верници, сматрају верницима СПЦ-а, било да се етнички осећају као Срби, било као Црногорци – обично су уочи избора правиле грешку упуштајући се у бесмислено и радикално фолклорно србовање, којим су мобилисале бирачко тело ДПС-а, као и Бошњаке, Албанце и Хрвате, више него што би их сам Ђукановић икад могао мобилисати. Овог пута је та грешка углавном, мада не у потпуности, избегнута. Такође, корисно је што су се промашени опозициони лидери, рођени губитници, повукли у позадину. Према прогнозама, ДПС са својим традиционалним партнерима осваја отприлике број гласова који у збиру освајају две опозиционе коалиције „За будућност Црне Горе” и „Мир је наша нација”.

У том контексту, постоји велика вероватноћа да улогу језичка на ваги може имати коалиција „Црно на бијело” коју предводи Дритан Абазовић, председник Грађанског покрета УРА. Абазовић је необично занимљива политичка фигура. Млад човек, рођен 1985. године, мада етнички Албанац, што ће рећи припадник етничке скупине које у Црној Гори по последњем попису становништва има мање од пет посто, није кренуо утабаним стопама мањинске политике, него предводи политичку опцију која се бори за гласове свих грађана Црне Горе. Таква позиција нема правог преседана на просторима некадашње Југославије, осим донекле Расима Љајића.

Абазовић је жесток противник Ђукановићевог режима, па није ни чудо да га поменути Поповић цинично назива „поштеним Албанцем” и „штеточинском ефемерном фигуром”, а такође је и мета разних ликова са списка 88 апелаша који га лажно оптужују за нејасан однос према ратним злочинима из деведесетих, што је нарочито цинично имамо ли у виду да је он у то време био претпубертетско дете, док је „миротворац” Ђукановић у стварности био један од господара рата.

Не сумњам да ће за ту екипу и овакав текст у „Политици” бити аргумент који ће користити против Абазовића. Међутим, и таквој пропаганди је време прошло. И да дигну Милошевића из пожаревачког гроба, па да овај пред камерама изјави како је Дритан Абазовић нови Сејдо Бајрамовић, никог ко мисли својом главом Милови „апелаши” неће поколебати. Уосталом, просечна доб људи са тог списка по аутоматизму води у старосну пензију. Дритан Абазовић је политичар нове балканске генерације, која у већини западнобалканских земаља тек треба сигурним кораком да изађе на сцену. С том генерацијом може и треба да започне нова политика.

Писац и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa