Пужеве кућице

Од Алтамире преко иглоа,јурте,Рајтове виле на водопадима,Корбизијевих „фиока” у Unite d´ habitation у Марсеју до Сафдијевог Хабитата у Монтреалу,човек је непрестано трагао да дође до срећне формуле којом би градио своје пребивалиште.Завидео је пчелама,дабру,термитима,пужу,ласти на њиховим идеалним кућама.Покушавао да их имитира.Никад их није достигао, ни успео да им се приближи.Сан је свих архитеката да у томе успеју.Чак и финских који су са Тапиолом, у хуманизацији становања, најдаље допрли.Тако је фински архитекта Олави Капонен пред одлуком да гради себи кућу у свој дневник записао: „Спирале су најчешћи облик живих бића.Пуж своју кућу гради у облику савршене спирале.Код човека усна шкољка има облик конусне спирале,многе су галаксије спиралног облика.”

Полазећи од тих размишљања архитекта Капонен је недавно на јужном ободу Хелсинкија изградио кућу (на сликама) са основом пужеве куће,са идејом да буде у јединству са природом,са природним материјалима,пре свега са традиционалним финским дрветом, које доприноси атмосфери пријатног,топлог,ушушканоги да тако оствари најбољи амбијент за интимно кућно окупљање,опуштеност и спонтану радост.

Сусрећући се са овом Капоненовом кућом није семогло догодити а да се ваш колумниста не присети да је и сам био пред сличним дилемама и изазовима пројектујући куће нашим великим писцима Добрици Ћосићу и Миодрагу Булатовићу.У тим тренуцима сећајући се речи Жорж Сан да се људи деле по томе да ли желе да живе у колиби или дворцу пошао сам од трећег, јер у дворцу нема интимног кутка,а колиба нема сигурног. Пошао сам за Шатобријаном који пише да је за себе направио кућу налик на гнездо и њему, изолован између неба и земље, проводио сате са пером и славујима. Учинио сам слично,озидао кућу Добрици свуд присутном опеком,покрио је трском из оближњих грочанскихдунавскихтрстика и сачинио гнездо из кога је излетала лепота наше књижевности.

 Једном другом приликом био сампред још већим изазовима.Правити кућу другом писцу, маштару, анфан териблу жестоког пера,писцу луде Маре и људи са четири прста, питао сам се како на једном питомом обронку испод Авале сместити његов импулсиван,непредвидив,фантасмагорични свет,његове трансценденталне богазе?Вратио сам се пужу, најмекшем бићу које ствара најтврђу кућу по савршеним основама логаритамске спирале.И готово невероватно, слично Капонену и његовој реализацији,шеснаест година раније сачинио сам пројекат са којим је Булатовић био поносан.Посебно, ониричном спиралом која је од приземља водила на спрат где је под левком увртке бесконачности требало да се налази његова библиотека и писаћи сто.Амбијент без праве линије,без равне таванице,без дисциплинованих висина,без бездушних антропоморфних норматива,духовни простор засврдлан у непознато и инспиративно.

Нажалост Булатовића је престигао крај живота, па је пројекат његове куће остао не реализован.

Да није било Капоненове кућене би било забележено сећање на Булатовићеву кућу и не би био записан један пример више, како архитекти са разних меридијана у разним временима долазе до сличних идеја.