Јесте ли за шољицу чаја

Путинов олигарх Јевгениј Пригожин је ове недеље обећао да ће уништити опозиционог лидера Алексеја Наваљног. Зар Пригожин није чуо? Наваљни је већ уништен. Лежи у коми у болници у Немачкој након што је, према тврдњама сарадника, отрован на путу из Сибира за Москву. Пригожин и даље тражи да му најгласнији критичар Кремља исплати 1,2 милиона долара на име увреде и клевете, а одустаће од потраживања једино ако, како се изразио, „друг Наваљни отегне папке”. Реч је о старим знанцима, јер је Наваљни, као оснивач Фонда против корупције, истраживао мито, преваре и крађу новца руских држављана, с којима је повезивао тајкуне попут Пригожина и државнике попут бившег председника и премијера Дмитрија Медведева.

Пригожин је „Путинов кувар”, назван тако јер снабдева храном руске школе и организује државне вечере, али и руски Ерик Принс, пошто се верује да је на челу руске приватне војске „Вагнер”, пандана америчком „Блеквотеру”, и коначно, главни руски „хакер”, за кога тужиоци из Вашингтона тврде да је предводио ботове на прошлим америчким изборима. Кад овакав тајкун на суду добије одштету за душевни бол, онда се сваком аутократском систему мора признати истанчан укус за цинизам – морално, финансијски и физички уништава не само критичаре, већ и остале грађане, а они су увек још нешто дужни режиму.

КУЋА ЧАСТИ: Немачки лекари су ове седмице саопштили да је Наваљани највероватније отрован, што његова породица тврди још од прошле недеље, кад се онесвешћен срушио на лету из Томска за Москву. Наваљном није било дозвољено да се кандидује на прошлим председничким изборима, али је сад храбрио опозиционе кандидате на локалним изборима у Сибиру, где се све чешће и можда неочекивано чује активистички глас побуне. Сарадници који су путовали с њим верују да му је сипан отров у чај на аеродрому и да му је због тога толико позлило да је авион морао принудно да слети у Омск. На инсистирање породице, пребачен је из болнице у Омску на клинику у Берлину.

У интервјуу пре неколико дана председнику Владимиру Путину није постављено ниједно питање о Наваљном. Новинари телевизије Русија 24 нису пронашли материјал за причу у томе што се руска држава чини немоћном пред чињеницом да мало-мало па се неки критичар Кремља стропошта на земљу као покошен. Исто се догодило и са активистима Пјотром Верзиловим (2018) и Владимиром Кара-Мурзом, који је преживао чак два тровања (2015. и 2017). И истраживачка новинарка Ана Политковска је 2004. попила отрован чај, али је убијена тек кад је на њу пуцано две године касније. Свет је запамтио и унакажено лице прозападног украјинског председника Виктора Јушченка након што су му се токсини мистериозно увукли у организам. Ниједна истрага није показала ко је наручио и спровео ова тровања.

КОД НАС ЈЕ СУПЕР: Руски медији немају времена ни интересовања за овакве ствари, али зато детаљно прате полицијска убиства црнаца у Америци. Ни Путин у поменутом интервјуу није коментарисао зашто његови противници колабирају као од шале, ни да ли је у реду што је белоруски председник Александар Лукашенко на демонстрације ударио пендрецима, шок-бомбама, воденим топовима и сузавцем, али је приметио да се у Америци „пуца у леђа ненаоружаном човеку, иако му у аутомобилу седи троје деце”. Била је то алузија на овонедељну пуцњаву у Висконсину, где је полицајац испалио неколико метака у Џејкоба Блејка наочиглед његове деце.

За руске медије и политичаре главна тема била је и кад је полиција током хапшења у мају убила Афроамериканца Џорџа Флојда у Минеаполису, а призори са америчких улица током расних немира приказивани су у контексту – овако изгледа демократија. И, док су америчке власти подигле оптужницу за убиство против полицајаца у Минеаполису и истражују пуцњаву у Висконсину, руске власти одбијају да истраже случај „Наваљни”, тврдећи да ни немачки лекари нису понудили доказе о тровању.

СПЕЦИЈАЛНЕ ВЕЗЕ: Истовремено је шеф Кремља открио да је спремио резервни полицијски састав, који ће, ако буде требало, притећи у помоћ Лукашенку. Аутократски белоруски председник се недељама суочава с протестима након што је после 26 година на власти, у атмосфери потпуне контроле, освојио више од 80 одсто гласова на изборима. И опет је руским медијима, осетљивим на амерички интервенционизам и бруталност тамошње полиције, промакло да примете да Путин не искључује могућност да руски специјалци угуше демонстрације у страној земљи. Док призива руске трупе, Лукашенко се жали на интервенцију европских земаља, које је оптужио за мешање.

Путин сигурно није одушевљен идејом да га Лукашенко увуче у своје проблеме, али не сме ни да сасвим искључи могућност да делује. Белорусији треба поручити да ће јој се, ако се којим чудом окрене Западу, догодити исто што и Украјини, а Русима да им ни случајно не падну на памет сличне идеје.