За кремацију потребни и нотари

Суграђанку која је недавно изразила жељу да преминулог стрица кремира непријатно је изненадило то што је, осим у ЈКП „Погребне услуге”, морала да иде и код нотара да би доказала да нема никога ко ће оспоравати ту кремацију.

– Било ми је чудно када су ми рекли да, осим умрлице коју сам донела и доказа да сам му сродник, морам да идем и код нотара да бих потврдила да сам се ја бринула о њему и да нема друге родбине. Први пут сам чула за тако нешто. У време короне, чини ми се да је то додатна обавеза и да компликује ситуацију. Прво што човек мора да стоји у реду испред Новог гробља и испоштује епидемиолошке мере јер се у канцеларије улази појединачно, па још додатно да се иде код нотара. Шта би било да сам му комшиница или пријатељ, како бих то доказала и шта бих све онда морала да приложим!? – пита се житељка са Палилуле.

Како су објаснили из ЈКП „Погребне услуге”, кремација посмртних остатака може се урадити ако је такву жељу за живота изјавила преминула особа. Тај захтев за кремирање подноси се у писаном облику приликом заказивања термина за кремацију. Захтев подноси особа која се стара о кремацији. Под најближим сродницима преминулог подразумевају се брачни друг, дете, родитељи, а затим долазе остали сродници по наследном реду.

Неопходна документација која се подноси приликом заказивања, ако се ради о брачном другу, јесте извод из матичне књиге умрлих или потврда о смрти, лични документ на увид у случају осталих сродника, доказ о сродству (извод из матичне књиге умрлих или венчаних) и изјава да не постоје особе које ће оспоравати кремацију (у зависности од ситуације, оверена код нотара).

– У случају да преминули нема сродника, захтев за одобрење кремације могу поднети и друга физичка или правна лица, за шта је неопходно осим основне поднети и додатну документацију: изјаву оверену код нотара да преминули није имао ближих сродника, као и да не постоји нико ко би могао да оспори кремацију. Ако су сродници недоступни (у иностранству су) или из било ког разлога нису у могућности да закажу кремацију (између осталог, у случају болести ), уз основну документацију неопходно је поднети изјаву да не постоји нико ко ће оспоравати кремацију. Та изјава, такође, мора да буде оверена код нотара – објашњавају у „Погребним услугама” и истичу да оверавање изјава у случају кремације постоји низ година, али су то раније радиле општине и судови. Ова пракса уведена је из више разлога.

– У малобројним случајевима постоји писани доказ да је преминула особа за живота изјавила жељу да буде кремирана. Осим тога, кремације у нашој средини још нису широко распрострањене, тако да је увек могуће да се накнадно појави неко од сродника, ко би могао да оспори овај чин. Према нашим сазнањима, цена овере изјаве код нотара је од 360 до 720 динара, у зависности од нотара – напомињу у „Погребним услугама”.

Просечни трошкови кремације износе око 32.000 динара. Овоме треба додати погребну опрему која стаје од 12.000 динара па навише, изнајмљивање простора за испраћај, трошкове смештаја преминулог лица у хладњачи, трошкове за урну, умрлице и неке друге трошкове (испраћаји са музиком) у зависности од жеља и материјалних могућности породица преминулих.

– Цена полагања урне у розаријум износи од 8.500 динара, а полагање урне у колумбаријум од 7.700 динара. На висину цене утичу дужина и квалитет исписа, врста и број слова који се урезују на плочи розаријума, односно колумбаријума – објашњавају у ЈКП-у.

На Новом гробљу постоји и Врт сећања, ограђена и уређена парковска површина са ружичњаком где се расипапепео кремираних посмртних остатака. Ту се имена и презимена, као и датуми рођења и смрти урезују на плочице које се налазе на меморијалним стубовима. Осим иницијалног трошка расипања пепела кремираних посмртних остатака у Врту сећања који се креће између 10.000 и 11.000 динара, нема даљих трошкова у смислу закупа и одржавања – објашњавају у овом предузећу.