Za kremaciju potrebni i notari

Sugrađanku koja je nedavno izrazila želju da preminulog strica kremira neprijatno je iznenadilo to što je, osim u JKP „Pogrebne usluge”, morala da ide i kod notara da bi dokazala da nema nikoga ko će osporavati tu kremaciju.

– Bilo mi je čudno kada su mi rekli da, osim umrlice koju sam donela i dokaza da sam mu srodnik, moram da idem i kod notara da bih potvrdila da sam se ja brinula o njemu i da nema druge rodbine. Prvi put sam čula za tako nešto. U vreme korone, čini mi se da je to dodatna obaveza i da komplikuje situaciju. Prvo što čovek mora da stoji u redu ispred Novog groblja i ispoštuje epidemiološke mere jer se u kancelarije ulazi pojedinačno, pa još dodatno da se ide kod notara. Šta bi bilo da sam mu komšinica ili prijatelj, kako bih to dokazala i šta bih sve onda morala da priložim!? – pita se žiteljka sa Palilule.

Kako su objasnili iz JKP „Pogrebne usluge”, kremacija posmrtnih ostataka može se uraditi ako je takvu želju za života izjavila preminula osoba. Taj zahtev za kremiranje podnosi se u pisanom obliku prilikom zakazivanja termina za kremaciju. Zahtev podnosi osoba koja se stara o kremaciji. Pod najbližim srodnicima preminulog podrazumevaju se bračni drug, dete, roditelji, a zatim dolaze ostali srodnici po naslednom redu.

Neophodna dokumentacija koja se podnosi prilikom zakazivanja, ako se radi o bračnom drugu, jeste izvod iz matične knjige umrlih ili potvrda o smrti, lični dokument na uvid u slučaju ostalih srodnika, dokaz o srodstvu (izvod iz matične knjige umrlih ili venčanih) i izjava da ne postoje osobe koje će osporavati kremaciju (u zavisnosti od situacije, overena kod notara).

– U slučaju da preminuli nema srodnika, zahtev za odobrenje kremacije mogu podneti i druga fizička ili pravna lica, za šta je neophodno osim osnovne podneti i dodatnu dokumentaciju: izjavu overenu kod notara da preminuli nije imao bližih srodnika, kao i da ne postoji niko ko bi mogao da ospori kremaciju. Ako su srodnici nedostupni (u inostranstvu su) ili iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da zakažu kremaciju (između ostalog, u slučaju bolesti ), uz osnovnu dokumentaciju neophodno je podneti izjavu da ne postoji niko ko će osporavati kremaciju. Ta izjava, takođe, mora da bude overena kod notara – objašnjavaju u „Pogrebnim uslugama” i ističu da overavanje izjava u slučaju kremacije postoji niz godina, ali su to ranije radile opštine i sudovi. Ova praksa uvedena je iz više razloga.

– U malobrojnim slučajevima postoji pisani dokaz da je preminula osoba za života izjavila želju da bude kremirana. Osim toga, kremacije u našoj sredini još nisu široko rasprostranjene, tako da je uvek moguće da se naknadno pojavi neko od srodnika, ko bi mogao da ospori ovaj čin. Prema našim saznanjima, cena overe izjave kod notara je od 360 do 720 dinara, u zavisnosti od notara – napominju u „Pogrebnim uslugama”.

Prosečni troškovi kremacije iznose oko 32.000 dinara. Ovome treba dodati pogrebnu opremu koja staje od 12.000 dinara pa naviše, iznajmljivanje prostora za ispraćaj, troškove smeštaja preminulog lica u hladnjači, troškove za urnu, umrlice i neke druge troškove (ispraćaji sa muzikom) u zavisnosti od želja i materijalnih mogućnosti porodica preminulih.

– Cena polaganja urne u rozarijum iznosi od 8.500 dinara, a polaganje urne u kolumbarijum od 7.700 dinara. Na visinu cene utiču dužina i kvalitet ispisa, vrsta i broj slova koji se urezuju na ploči rozarijuma, odnosno kolumbarijuma – objašnjavaju u JKP-u.

Na Novom groblju postoji i Vrt sećanja, ograđena i uređena parkovska površina sa ružičnjakom gde se rasipapepeo kremiranih posmrtnih ostataka. Tu se imena i prezimena, kao i datumi rođenja i smrti urezuju na pločice koje se nalaze na memorijalnim stubovima. Osim inicijalnog troška rasipanja pepela kremiranih posmrtnih ostataka u Vrtu sećanja koji se kreće između 10.000 i 11.000 dinara, nema daljih troškova u smislu zakupa i održavanja – objašnjavaju u ovom preduzeću.