Светла града

Од пре две године, она више није једна од главних капија кроз коју пролазе они који започињу своју београдску причу. Није могла да опстане јер су се шине нашле на на путу ширења Београда на води. Станично здање постало је предворје футуристичког насеља. После месеци обнове, Главна железничка поново је синула са освеженом фасадом, грбовима, сређеним вратима, али не и са старим кулама са надстрешницом које су је некада красиле. Надлежнима је од враћања свих тих изворних детаља који музеј ће у њу уселити. То неће бити Железнички, што би и било најлогичније нити Музеј средњовековне Србије или Историјски, како је раније најављивано. Врло извесно је да ће Главна железничка бити нови дом Музеја Николе Тесле.

Талијин храм на Тргу републике

Да зграде могу макар на трен да проговоре, здање националног театра имало би штошта да каже. Народно позориште, један од најрепрезентативнијих објеката на некадашњем Позоришном, а данашњем Тргу републике подигнуто је 1869. године. Немо је пратило бројне и бурне промене које су се дешавале у његовој околини. Тако је деценијама поглед из правца позоришта пуцао на велелепну једноспратницу, кућу Персиде Миленковић на раскрсници Трга, Обилићевог венца и Кнез Михаилове која је нажалост страдала у Другом светском рату, а чији плац је касније заузео Дом штампе. С бочног дела зграде театра некада се видела чувена кафану „Коларац”, а са угла здања и низ грађанских кућа и зграда у Коларчевој. Многе од тих лепих зграда такође су нестале у рату, а Трг су остали да красе здање театра, Споменик кнезу Михаилу и Народни музеј. Зграда позоришта је током деценија постојања у неколико наврата мењала одору, али је несумњиво остало једно од најлепших украса трга.

„Москва” – вековни украс Теразија

Чувен по „Москва шниту”, луксузним апартманима и дугом списку угледних гостију попут Николе Пашића, Стевана Сремца, Јована Дучића, Лава Троцког, Максима Горког, Жан Пол Сартра, Орсона Велса, Реј Чарлс, Роберта де Нира, Алфреда Хичкока, Јасера Арафата, Раџив Гандија… – хотел „Москва дуже од 100 година краси центар престонице. Као највиша зграда у Београду, почетком 20. века, здање је саграђено у стилу сецесије према пројекту архитекте Јована Илкића, према чијим нацртима су израђени и украсни мотиви на фасади.

„Москва” је подигнута капиталом осигуравајућег друштва „Рaсија” из Петрограда, које је почетком 20. века купило имање на углу Краља Милана (данас Теразије) и Балканске улице да би подигло објекат за смештај своје фирме. Палату са кафаном и хотелом „Москва” отворио је краљ Петар Први Карађорђевић јануара 1908. Обимнија рестаурација изведена је од 1970. до 1972. године, према пројекту Григорија Самојлова, а за споменик културе од великог значаја хотел „Москва” проглашен је 1979.

Кварт државних финансија

Када се крене улицама Кнеза Милоша и Немањином, један утисак је неминован – да су многа здања у њима грађена за одређене потребе, наменски. Те потребе биле су државне. Kрајем 19. и у првој половини 20. века у ове две улице почела да ничу здања државних министарстава саобраћаја, шума, финансија... Дом државне касе некада се тако налазио у здању које данас знамо као Владу Србије, а данас се кућа српских финансија налази  незнатно даље, на адреси Кнеза Милоша 20.  Тај објекат изграђен је 1889. године по пројекту архитекте Душана Живановића.
Првобитно је имао један спрат и у њему су били смештени Државни савет и Главна контрола. Према истом пројекту 1920. је дограђен други спрат, а
према пројекту чувеног Николаја Краснова, зграда је дограђена 1924. у четвороугаону грађевину са унутрашњим двориштем. После Другог светског рата у ову зграду смештени су Савезни плански завод и Савезни статистички завод. Још један спрат добила је 1959. Министарство финансија у њу се уселило 2004.

Кула најближа небу

Кула „Вест 65” у Улици омладинских бригада може се окитити епитетом највеће београдске зграде. Прво место по висини са 155 метара то новобеоградско здање задржаће до следеће године, када се очекује завршетак куле „Београд” у Савском амфитетару, која ће са 168 метара бити рекордер у освајању висина.

Зграда од око 70.000 квадратних метара српског огранка компаније „ПСП-Фарман” почела је да се зида пре две године. Тада јој је промењена намена из пословања у становање и повећана спратност са 33 на 40 спратова. У новобеоградском Блоку 65 пре девет година било је предвиђено најпре пословно здање од 147 метара (33 спрата), са канцеларијама и хотелским апартманима, али тада толику спратност нису могли да постигну јер су били у зони где је максимална дозвољена висина била до 100 метара.

Обрт је уследио на пролеће 2014, када је тадашње Привремено веће укинуло студију високих објеката, необавезујући документ који је прописивао у којим се деловима града не могу зидати небодери који би затворили поглед на историјска и културна знамења.