Svetla grada

Od pre dve godine, ona više nije jedna od glavnih kapija kroz koju prolaze oni koji započinju svoju beogradsku priču. Nije mogla da opstane jer su se šine našle na na putu širenja Beograda na vodi. Stanično zdanje postalo je predvorje futurističkog naselja. Posle meseci obnove, Glavna železnička ponovo je sinula sa osveženom fasadom, grbovima, sređenim vratima, ali ne i sa starim kulama sa nadstrešnicom koje su je nekada krasile. Nadležnima je od vraćanja svih tih izvornih detalja koji muzej će u nju useliti. To neće biti Železnički, što bi i bilo najlogičnije niti Muzej srednjovekovne Srbije ili Istorijski, kako je ranije najavljivano. Vrlo izvesno je da će Glavna železnička biti novi dom Muzeja Nikole Tesle.

Talijin hram na Trgu republike

Da zgrade mogu makar na tren da progovore, zdanje nacionalnog teatra imalo bi štošta da kaže. Narodno pozorište, jedan od najreprezentativnijih objekata na nekadašnjem Pozorišnom, a današnjem Trgu republike podignuto je 1869. godine. Nemo je pratilo brojne i burne promene koje su se dešavale u njegovoj okolini. Tako je decenijama pogled iz pravca pozorišta pucao na velelepnu jednospratnicu, kuću Perside Milenković na raskrsnici Trga, Obilićevog venca i Knez Mihailove koja je nažalost stradala u Drugom svetskom ratu, a čiji plac je kasnije zauzeo Dom štampe. S bočnog dela zgrade teatra nekada se videla čuvena kafanu „Kolarac”, a sa ugla zdanja i niz građanskih kuća i zgrada u Kolarčevoj. Mnoge od tih lepih zgrada takođe su nestale u ratu, a Trg su ostali da krase zdanje teatra, Spomenik knezu Mihailu i Narodni muzej. Zgrada pozorišta je tokom decenija postojanja u nekoliko navrata menjala odoru, ali je nesumnjivo ostalo jedno od najlepših ukrasa trga.

„Moskva” – vekovni ukras Terazija

Čuven po „Moskva šnitu”, luksuznim apartmanima i dugom spisku uglednih gostiju poput Nikole Pašića, Stevana Sremca, Jovana Dučića, Lava Trockog, Maksima Gorkog, Žan Pol Sartra, Orsona Velsa, Rej Čarls, Roberta de Nira, Alfreda Hičkoka, Jasera Arafata, Radživ Gandija… – hotel „Moskva duže od 100 godina krasi centar prestonice. Kao najviša zgrada u Beogradu, početkom 20. veka, zdanje je sagrađeno u stilu secesije prema projektu arhitekte Jovana Ilkića, prema čijim nacrtima su izrađeni i ukrasni motivi na fasadi.

„Moskva” je podignuta kapitalom osiguravajućeg društva „Rasija” iz Petrograda, koje je početkom 20. veka kupilo imanje na uglu Kralja Milana (danas Terazije) i Balkanske ulice da bi podiglo objekat za smeštaj svoje firme. Palatu sa kafanom i hotelom „Moskva” otvorio je kralj Petar Prvi Karađorđević januara 1908. Obimnija restauracija izvedena je od 1970. do 1972. godine, prema projektu Grigorija Samojlova, a za spomenik kulture od velikog značaja hotel „Moskva” proglašen je 1979.

Kvart državnih finansija

Kada se krene ulicama Kneza Miloša i Nemanjinom, jedan utisak je neminovan – da su mnoga zdanja u njima građena za određene potrebe, namenski. Te potrebe bile su državne. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka u ove dve ulice počela da niču zdanja državnih ministarstava saobraćaja, šuma, finansija... Dom državne kase nekada se tako nalazio u zdanju koje danas znamo kao Vladu Srbije, a danas se kuća srpskih finansija nalazi  neznatno dalje, na adresi Kneza Miloša 20.  Taj objekat izgrađen je 1889. godine po projektu arhitekte Dušana Živanovića.
Prvobitno je imao jedan sprat i u njemu su bili smešteni Državni savet i Glavna kontrola. Prema istom projektu 1920. je dograđen drugi sprat, a
prema projektu čuvenog Nikolaja Krasnova, zgrada je dograđena 1924. u četvorougaonu građevinu sa unutrašnjim dvorištem. Posle Drugog svetskog rata u ovu zgradu smešteni su Savezni planski zavod i Savezni statistički zavod. Još jedan sprat dobila je 1959. Ministarstvo finansija u nju se uselilo 2004.

Kula najbliža nebu

Kula „Vest 65” u Ulici omladinskih brigada može se okititi epitetom najveće beogradske zgrade. Prvo mesto po visini sa 155 metara to novobeogradsko zdanje zadržaće do sledeće godine, kada se očekuje završetak kule „Beograd” u Savskom amfitetaru, koja će sa 168 metara biti rekorder u osvajanju visina.

Zgrada od oko 70.000 kvadratnih metara srpskog ogranka kompanije „PSP-Farman” počela je da se zida pre dve godine. Tada joj je promenjena namena iz poslovanja u stanovanje i povećana spratnost sa 33 na 40 spratova. U novobeogradskom Bloku 65 pre devet godina bilo je predviđeno najpre poslovno zdanje od 147 metara (33 sprata), sa kancelarijama i hotelskim apartmanima, ali tada toliku spratnost nisu mogli da postignu jer su bili u zoni gde je maksimalna dozvoljena visina bila do 100 metara.

Obrt je usledio na proleće 2014, kada je tadašnje Privremeno veće ukinulo studiju visokih objekata, neobavezujući dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja.