Фиделов наследник

Анализа вести

Пријатељство Уга Чавеса са оболелим лидером кубанске револуције Фиделом Кастром потиче из времена пре него што је ико и помислио да ће заиста венецуелански поручник падобранац постати председник и предводник венецуеланског боливарског социјализма. Чавес је још 1979. са друговима међу нижим официрима почео да говори о револуцији.

Три године после „Каракаса”, масовних немира у главном граду Венецуеле пошто је тадашњи председник увео мере препоручене од Међународног монетарног фонда, Чавес је као потпуковник решио да је дошло време за пуч. Било је то 1992. године, Чавес је повео војне побуњенике, али, суочивши се са надмоћном одбраном, пристао је да се преда. Наставак борбе значио би веће крвопролиће а већ је покушај пуча однео 20 жртава. Чавесу су дозволили да се појави на телевизији и да објави предају. Била је то највећа грешка јер, како сви сада признају, данашњи венецуелански председник има посебан контакт, блиски интимни сусрет са камером.

 „Побуна је окончана, само засад”, рекао је Уго Чавес, пре него што су га ставили у затвор. Али његова порука одјекнула је у народу и лансирала га у политичку орбиту. У затвору је заједно са својим саборцима провео две године, када је ослобођен пошто је бивши председник смењен због корупције. Поново на слободи, прву ствар коју је урадио Чавес је отишао код Фидела Кастра у Хавану. Кастро му је приредио срдачну и топлу добродошлицу, са протоколом који одговара шефу државе. Било је то 1994. године, а данашњи председник Венецуеле сетио се после свог последњег сусрета (17. јуна) са Фиделом како је Куба живела у немаштини после пада совјетског блока. Још у затвору је читао један Кастров интервју и у сећање суму се урезале оптимистичке речи кубанског лидера суоченог са колапсом економије:„Пре или касније доћи ће нови талас.Народ Латинске Америке ће се пробудити, и сви ће тада гледати у тај нови револуционарни талас”. Ево га сада тај нови талас, каже данас Чавес.

Још много Вијетнама у Латинској Америци

Пет година после првог сусрета са Кастром, коме се дивио још много раније, Чавес је постао председник и одмах је отишао да се поново види са својим „духовним оцем”.

Од 2001. Куби је из Венецуеле испоручена нафта у вредности од двеи по милијарде долара, а хиљаде кубанских учитеља, тренера и лекара дошло је на рад у Венецуелу у оквиру Чавесових друштвених пројеката.Трговински споразум Алба (на шпанском ова скраћеница значи – зора), боливарска алтернатива за Америку, склопљен 2004. између Кастра и Чавеса, проширио се у међувремену на Боливију, Никарагву и неке мање карипске земље.

Венецуела је одавно постала три пута већи донатор за развој региона од САД. Уједно, слично као када су САД биле заузете Вијетнамским ратом, Велики брат је запоставио своје задње двориште. Левица је Америке престала да се боји, а десница је престала да је поштује. Јача у том вакууму утицај Уга Чавеса, а многи данас упозоравају да ће он Америци бити много опаснији противник од Фидела Кастра.

Као да се призивају некадашње прогнозе романтичног Че Геваре, који је покушавајући да распири револуционарни жар међу боливијским сељацима говорио: „Биће још Вијетнама по Латинској Америци, један, два, три…”

Није за оне који верују Фукујами

Али, они који познају Чавеса знају да је венецуелански председник искрено везан за кубанског легендарног лидера и да је једино његов савет спреман да послуша.

Када је у фебруару Фидел објавио да се повлачи са места председника, Чавес је остао лојалан до краја: „Он не подноси никакву оставку. Он се само померио у страну за друге”. Он сам обећао је да наставља борбу на Фиделовој линији. Чак и Чавесови противници, какав је Теодоро Петкоф, који му је био такмац на председничким изборима 2006, тврде да је једино Кастро у стању да „ублажи” Чавесове радикалне ставове. У кубанском лидеру он види јединог равноправног саговорника, непресушни извор прагматичних савета млађем државнику. Сви други око Чавеса су медиокритети, тврде познаваоци венецуеланске сцене.Са њима се не може консултовати.

 Чавес гаји адолесцентску оданост према Кастру.

Поједини аналитичари иду тако далеко да тврде да је са америчког становишта Чавес „опаснији” од Кастра.

„Чавес и његови планови уопште не улазе у мозак оних који читају Фукујаму. Фукујама је предвидео крај историје, и да ће сви у свету почети да мисле на исти неолибералан начин”, каже Роман Ортис, аналитичар у једном институту у Колумбији. Он сматра да људи још не схватају озбиљно како Чавес има „политички пројекат о стварању велике Колумбије, или сједињених држава Латинске Америке”. „Морамо га обуздати, уколико желимо да избегнемо шири рат”, додаје аналитичар. „Он је опаснији и непредвидивији од Кастра. У том смислу још ће нам недостајати Фидел”, каже Ортис.

Заиста по тврђењу ретких инсајдера, упознатих са садржајем разговора између Фидела и Чавеса, оболели кубански ветеран често је саветовао свога наследника да се повуче из ватре. Тако је било и недавно после усијања са Колумбијом.

Чавес обожава Кубанце. Кад улази у свој авион, поздравља прво своја три кубанска лекара: „Где сте, герилци”, „… крећемо у интернационалну акцију…”. А када је реч о криминалу, који је свуда присутан и блокира Каракас, он и на то гледа на романтичарски начин. Све је то због тога што још има много сиротиње. Кажу да је Чавес направио праву митологију о сиротињи. По њему, ко год је сиромашан, тај је добар и поштен. Не схвата да и међу њима има лопова и убица.

Куд год да крене, шта год да ради, пред ким год да говори, Чавес не заборавља да помене старог Кастра. Уживо сваке недеље, док говори у директном преносу за милионе својих суграђана, он се сети свог пријатеља на Куби: „Здраво, Фиделе, хајте да поздравимо нашег друга у Хавани…”. А народ аплаудира.

Зорана Шуваковић