Маринини миљеници

Прогар – Пре две недеље васпитачице Центра за социјални рад из Земуна донеле су Марини Радић у Прогару, осмомесечну бебу о којој ће она бринути до њеног пунолетства. Долазак ове бебе био је догађај за памћење за све укућане, посебно за њеног брата над којим је Марина преузела старатељство пре нешто више од године дана.

Захваљујући доброј вољи и разумевању ове жене брат и сестра су се нашли под истим кровом. У подизању деце финансијску помоћ, као и сваку другу, попут психолошке, пружа им Центар за социјални рад. Ова деца су морала да буду измештена из њихове биолошке породице.

Хранитељство, односно преузимање бриге о детету без родитељског старања, постаје све популарнији облик збрињавања деце у Србији, кажу у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику.

Оно што разликује хранитељство од усвајања јесте да дете задржава свој идентитет, али и да током боравка у хранитељској породици одржава контакт с биолошким родитељима, уколико их има.

Кроз програм обуке Центра за социјални рад прошло је неколико стотина хранитељских породица. Све их је више, не само у унутрашњости Србије, него и у Београду и другим већим градовима земље. Неколико стотина малишана је већ смештено у овим породицама, кажу у Градском центру за социјални рад.

Кад је преузела старатељство над дечаком Марина тада није ни слутила да ће бринути и о његовој сестри. Како се то догодило? Једног дана су из Центра за социјални рад је назвали и питали да ли би у свој дом хтела да прими и дечакову сестру. Она је после краћег размишљања и договора са својим укућанима одлучила да прими и њу.

Кад је дечак сазнао да му долази сестра био је јако срећан. Једва је чекао дан када ће је васпитачице донети. И укућани су били одушевљени приновом.

– Сем мене о њима подједнако брину и остали укућани. Увек прискачу у помоћ кад год то затреба. Моје кћерке су, такође, посвећене овој деци. Посебно старија која је завршила смер за васпитачице средње Медицинске школе У току свог четворогодишњег школовања, практичну наставу је обавила у Центру за незбринуту децу у Звечанској. Време проведено с том децом било је јако потресно за моју кћерку. Кад год ми је причала о тој деци код мене је то увек изазивало дубоке емоције, јер знам да она одрастају без родитељске подршке и љубави – каже Марина. 

У међувремену је сазнала да Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику води кампању подстицаја хранитељским породицама као примарном облику збрињавања деце без родитељског старања или деце која су из одређених разлога измештена из биолошких породица. Марина је у договору са својим укућанима донела одлуку да преузме неко дете и да брине о њему. Отишла је у Центар за социјални рад. Тамо се распитала о условима који су потребни да би добила статус хранитељске породице.

У Центру је прошла кроз програм припреме и едукације како би се што боље упознала са дететом и припремила за улогу хранитеља. Ове припреме трајале су шест недеља.

– У почетку је било извесних проблема. Око дечака смо се трудили највише што смо могли, пружајући му сву љубав и пажњу. То је уродило плодом. Дечак се јако брзо привикао на нашу породицу. Прихватили су га вршњаци из комшилука с којима се сада стално игра. Пре неки дан се уписао у предшколску наставу. Дечак је постао наш миљеник као и његова сестра која је наше мезимче – каже Марина.

Мада је мајка двоје деце, она истиче да је много научила о у узгоју ове деце која, пре доласка код ње, нису живела у условима примереним животу детета.

-----------------------------------------------------------

Како постати хранитељ

Избор хранитеља се обавља Центру за социјални рад на територији пребивалишта кандидата, а стручњаци Центра изводе почетну процену заинтересованог хранитеља на основу прописане документације и разговора. После тога кандидати пролазе припрему и обуку и упознају се са посебним потребама малишана, како би стекли одређена знања потребна за успешно хранитељство. Центар за социјални рад затим доноси одлуку да ли кандидати испуњавају све услове, а будући хранитељи одлучују које ће дете прихватити у своју породицу, учествују у припреми детета за смештај и упознају своју породицу с новим чланом.Сви они који одлуче да прихвате малишане у своју породицу, добијају и новчану помоћ, која се издваја из републичког буџета. Тако, оне хранитељске породице које приме једно дете добијају накнаду од 10.500 динара, двоје 17.300, а за троје деце 22.300 динара месечно. Уз то, хранитељима се уплаћује и допринос, уколико за то поднесу захтев филијали Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Једном годишње породице добијају и новац за уџбенике, прославе матура, одморе и рекреације, наставе у природи и екскурзије.