Хаос у Зимбабвеу

Времешни шеф државе заклиње се да опозициони ривал никада неће доћи на власт. Интелигенција тврди да је земља под војном управом. Најмање три милиона становника пребегло је пред политичким насиљем и економским суновратом у Јужноафричку Републику. Преко 80 одсто становништва је без посла, док је најмање 70 противника Роберта Мугабеа (84) побијено пред други круг председничких избора заказаних за 27. јуни. То је тмурна скица Зимбабвеа, земље са највећом мирнодопском инфлацијом на свету (165.000 одсто), некадашње житнице Подсахаре, одбаченог миљеника ММФ-а и прогнаног члана Комонвелта, државе која је у време балканских ратова крајем 20. века, као нестални члан Савета безбедности УН, упорно одбијала да гласа против интереса ондашње Југославије.

Први круг председничких избора 29. марта донео је, наиме, Роберту Мугабеу, некадашњем језуитском ђаку и лауреату Универзитета Мичиген (САД), горко политичко отрежњење. Први пут од стицања независности Зимбабвеа 1980. године и истовременог доласка на власт, Роберт Мугабе је у првом кругу председничких избора изгубио поверење бирача.

Морган Цвангираи (56), лидер опозиционог Покрета за демократске промене (МДЦ), некадашњи синдикални вођа и главни Мугабеов политички ривал од 1999. године, освојио је 29. марта 47,9 одсто гласова. Уз сву подршку, државне, безбедњачке и медијске машинерије, донедавно неприкосновени Роберт Мугабе освојио је 43,2 одсто гласова. Ови изборни резултати стигли су до јавности тек после тронедељног упадљивог ћутања државне изборне Комисије Зимбабвеа. Изборни закон Зимбабвеа налагао би у таквом случају – ако конкуренти прихвате објављени изборни резултат – други круг изјашњавања 5,9 милиона регистрованих бирача. Једва саопштивши исход првог круга, изборна комисија је још дуже оклевала са заказивањем другог круга. У међувремену, током мучне неизвесности око победника првог круга и процента освојених гласова, насиље је ескалирало у једној од најобразованијих нација Подсахаре (преко 84 одсто становништва је писмено – рекорд не само за Црни континент).

Не сачекавши званично саопштење Државне изборне комисије, генерални секретар МДЦ Тендаи Бити прогласио је Моргана Цвангираија за убедљивог победника првог круга. „Зимбабвеанци су изабрали Моргана Цвангираија. Други круг избора је непотребан. Мугабе је прошлост Зимбабвеа”, проценио је Бити и напустио земљу. Зимбабвеанске службе безбедности од тада до данас су седам пута хапсиле Моргана Цвагираија и после полицијске обраде – пуштале због недостатка доказа.

Међународна заједница сада, са нескривеним интересовањем и забринутошћу, прати финиш припрема за други круг председничких избора у Зимбабвеу, земљи са другим највећим резервама уранијума на свету. Деценијама прећутно солидарни са режимом у Харареу, афрички лидери све гласније инсистирају на „реформама” у Зимбабвеу: предлог за стварање владе националног јединства стиче све више присталица код утицајних посматрача на Црном континенту. Јужноафрички председник Табо Мбеки, номинован прошле године за афричког посредника у зимбабвеанској кризи, већ месецима безуспешно покушава да приведе Мугабеа и његову ЗАНУ (ПФ) партију и опозициони МДЦ на компромисне преговоре.

Морган Цвангираи прихвата евентуалне преговоре о влади националног јединства – тек после 27. јуна и то само под условом да Мугабе ни на који начин не буде део нове власти. Роберт Мугабе оптужује Цвангираија да је плаћени пион Запада који је иначе одавно киван на званични Хараре првенствено због контроверзне реформе којом је почетком 21. века 5.000 белих фармера (махом англосаксонског порекла) остало без латифундија, зимбабвеанског мешања у конгоански рат 1998-2002. године, противљења рату у Ираку, подршке кинеском продору на Црни континент... Међународни финансијски кругови заврнули су Зимбабвеу пре више од пет година све кредитне славине, политички и државни врх те земље су под широким санкцијама ЕУ и САД. Мањак новца, суше, епидемија сиде и политички кошмар... додатни су узроци трагичне хуманитарне ситуације у Зимбабвеу у коме данас гладује трећина од 12 милиона становника.

Африка, забринута да се у Зимбабвеу не понови изборно крвопролиће које је почетком године задесило Кенију, шаље скоро 400 посматрача идуће седмице у Зимбабве.