Корона тера туристе из Грчке

Од нашег дописника
Атина – Десило се оно што није очекивано – корону су у само 25 одсто случајева донели туристи, све остало је домаћег порекла. Званично се саопштава да туризам није узрочник новог таласа ковида у Грчкој, али је, свеједно, пораст броја оболелих на у просеку 200 дневно већ отерао велики број гостију са грчког мора.

Нагло ширење епидемије на које влада Киријакоса Мицотакиса није рачунала у оволиком обиму, у потпуности је пореметило планове. Мере су морале да се враћају „преко ноћи”, пооштрена је контрола на копненим граничним прелазима, уведен контролни ку-ар код за сваког путника и обавезан негативни тест за оне који долазе из велике групе земаља. Затварају се клубови, ограничава рад ресторана и кафића, на најпосећенијом острвима маска је обавезна и на плажи, али је све већи број туриста који се са летовања у Грчкој враћају заражени короном.

Реч је углавном о младима који нису поштовали мере забране, нити су носили маске. Оболели су гости из Италије, 20 британских студената заразило се на Закинтосу, Шкотска и Велс увели су двонедељни карантин за повратнике из Грчке, истим мерама прете и друге земље. Од продужавања туристичке сезоне на септембар и октобар, на шта је Атина озбиљно рачунала, по свему судећи – нема ништа. Земљу је посетило само 3,2 милиона туриста, што је свега 10 одсто у односу на прошлу, рекордну туристичку годину са готово 33 милиона гостију. Кућа „Ернст и Јанг” процењује да ће губици Грчке у туризму бити најмање 10 милијарди евра и да ће ове године, уместо више од 20 милијарди у 2019. години, туристички сектор остварити једва осам милијарди евра. Хотели ће изгубити више од пет милијарди, угоститељски сектор већ има губитак од 2,5 милијарди, уз суморну прогнозу ове бонитетске куће да ће се било шта знатно поправити у наредних пет година.

Хотелијери и угоститељи су очајни, јер сектору прети опасност да на крају године без посла остане 170.000 радника који су, док држава финансира, на плаћеном одсуству. Међутим, ни то неће још дуго потрајати, јер већ сада је, према проценама Националне банке Грчке, извесно да је у првој половини године дефицит у буџету пет одсто или шест милијарди евра и да до краја године треба очекивати да се цифра удвостручи. На последице пандемије се рачунало, али се веровало да ће спас донети туризам, који је увек чинио од 25 до 30 одсто БДП-а и од којег живи 850.000 Грка или 21 одсто укупног броја запослених.

Хотели у Атини и Солуну имају укупан пад промета од 49,2 процената за јул и август, док је на острвима и на Халкидикију ситуација још драматичнија. На Родосу је 75 одсто хотелских капацитета остало празно или затворено. Слично је било на Крфу, на Косу, готово на свим острвима, где су улице и плаже остале полупразне. Угоститељи са севера Грчке били су први на удару јер је већина гостију, чак неколико милиона, била са Балкана. Апеловали су на владу да их не лишава гостију из Србије, предлагали су да сами плате тестове за своје сталне госте, писали су писма Министарству туризма упозоравајући да ће губици бити већи од 3,5 милијарди евра, да ће више од 70 одсто малих хотела банкротирати. Ипак, хотелијери нису пожурили да снизе цене током јула и августа. Уз мала појефтињења, од највише 20 процената, држали су цене углавном на нивоу прошлогодишњих. Луксузни хотели на Санторинију тек сада, са великим закашњењем, нуде попусте од 66 одсто.

Према подацима грчке централне банке, већ сада је извесно да су приходи од туризма пали за више од 90 одсто у односу на претходну годину и да ће бизнис изгубити 35 милијарди евра. Трговински обрт је у јулу и августу у туристичким местима већ пао за 75 процената у односу на 2019, када је остварено 80 милијарди евра.

Због пораста броја заражених, само у августу на 6.000, што је више него у јеку пандемије, у више од двадесет области, укључујући Миконос, Крф, Законтос, али и атинску област, рад угоститељских објеката ограничен је до 23 сата, забрањено је окупљање више од девет људи, ограничен број гостију на свадбама и весељима.

Корона је поново увела своја правила, а и оно мало туриста који су се затекли у Грчкој напуштају земљу. На грчким аеродромима број путника је мањи за 74,3 одсто. Само на атинском аеродрому број међународних долазака је опао за 60 процената у односу на 2019, када је допутовало 34,7 милиона путника, у односу на девет милиона ове године.