Школске спремачице на првој линији „ковид фронта”

Жуљеви на рукама нису једини проблем радница које воде рачуна о хигијени образовних установа, ту су и јака хемијска средства која свакодневно користе, испаравање хемикалија, а у тренутној епидемиолошкој ситуацији „стоје на првој линији фронта”. Како се осећају, да ли се обим посла повећао од када је почела школска година, да ли стижу да ураде све што налажу прописи, само су нека од питања на која су одговориле такозване школске теткице.

Док се једне жале како им и поред заштитних рукавица руке „пропадају”, друге кажу да не раде ништа другачији посао него што је то било пре епидемије вируса корона. Коментари се разликују од школе до школе, али чињеница је да, сложиле су се спремачице, имају више посла јер сада чешће бришу радне површине и школске просторије.

У Основној школи „Дринка Павловић” затекли смо спремачицу која асепсолом брише столове у учионици у којој је боравила група ученика четвртог разреда. После клупа, на ред долазе рачунари у учионицама, тастатуре, мишеви, а онда и кваке на вратима учионице.

– Ванредна ситуација налаже и ванредне мере, зато се од почетка радне године обавља шест дезинфекција у току дана – три у првој смени и три у другој. Када се добро организујемо, проблем у раду не постоји – каже једна од спремачица у осмолетки „Дринка Павловић” и додаје да се појачано чисти пре првог часа, након другог часа када почиње велики одмор, после завршетка смене.

У овој школи о хигијени брине 10 спремачица, подељених у преподневну и поподневну смену. Свака од њих има одређен број учионица, али се безрезервно помажу уколико нека од њих брже обави свој део посла.

Проблем настаје, сложио се и директор ове основне школе у Косовској 19, када само једна од теткица оде на боловање или оправдано одсуство. Тешко се налази замена јер нико олако не прихвата овај посао, а онда настаје и унутрашње решавање расподеле обавеза.

– За сада све функционише како треба. Наше спремачице су вредне и веома савесно раде свој посао. Дезобаријере на улазу у школу сви морају да пређу, постављене су по пропису и сви се придржавају мера. Сва деца носе маске и не морамо да их опомињемо. То правило су усвојили и запослени и ђаци – истиче Јоле Булатовић, директор староградске осмолетке.

Како су тоалети увек црна тачка када је у питању било која школа и ту се редовно и детаљно врши дезинфекција. Деци не може да се забранити улаз у њих, али се морају обезбедити средства за хигијену. У „Дринки” су дозери за сапун увек пуни, а ученици и родитељи не брину о чистоћи јер се ове просторије бришу више пута у току дана.

– Не користимо ништа ново од хемијских средстава што раније нисмо употребљавали. Асепсолом се бришу клупе, радне површине, браве на вратима. Ту је и алкохол и таблете које се растварају у одређеној количини воде за натапање сунђера, односно дезобаријера. Тај раствор има јак мирис, али није неподношљив. Зато су ту маске и рукавице – наводи спремачица из староградске осмолетке.

И док се теткице из централних школа не жале ни на посао ни на ђаке, спремачице из једне чукаричке осмолетке „кукају” због жуљева, немарности ученика и непоштовања епидемиолошких мера.

Од сталног притискања пумпица са асепсолом и алкохолом прсти трпе последице. То је можда и најбезазленији проблем, у односу на понашање ученика. Према речима једне спремачице, деци је дозвољено да једу у учионици, а из кутије  које доносе у школу храна често испада на под, грицкалице из кесе се просипају на све стране, а више њих редовно једе из једне кесе. Маске су, наводно, ученици носили само први дан.

Свој део посла школска спремачица ће одрадити. А да ли ће се ученици немарно понашати и да ли ће поштовати епидемиолошке прописе у, тим питањима мораће да се баве запослени у школама али и родитељи.