ЕПС ниje користиo Газиводе за производњу струје
Енергетска независност јужне српске покрајине неће се решавати испуштањем воде из језера Газиводе, по систему нема воде, нема хидроелектране, нема струје, јер би споразум потписан током викенда у Вашингтону коначно требало да реши питање коришћење овог српског хидропотенцијала.
Наиме, споразум на који је параф ставио први човек Србије Александар Вучић обавезује две стране да ће радити с америчким одељењем за енергетику на изради студије изводљивости, а све у циљу заједничке употребе воде из акумулације.
Зашто је ова тачка изазвала толику узбуну у Приштини и да ли ће бивши премијер самопроглашеног Косова Рамуш Харадинај због тога напустити владајућу коалицију, како је најавио, уколико актуелни премијер Авдулах Хоти у Белој кући стави параф на споразум, тек ће се видети, али једно је извесно – Србија је изградила Газиводе.
Градња ове бране и целог пројекта хидросистема финансирана је из развојних средстава Светске банке седамдесетих година прошлог века, а целокупни кредит у износу од нешто више од 900 милиона евра отплатила је Република Србија и један део „Ђердап”.
Да ли је и у којој мери Србија користила Газиводе за производњу струје, мр Жељко Марковић, консултант за енергетику у Дилојту и бивши директор у ЕПС-у, каже да Србија и „Електропривреда Србије” нису формално гледано користиле језеро Газиводе за производњу електричне енергије.
– С друге стране, та производња је у рукама Срба с севера Косова и Метохије и произведена електрична енергије из хидроелектране Газиводе се користи за напајање четири општине на северу КиМ – каже Марковић.
Тако, додаје, Албанци с КиМ немају контролу над језером и електричном енергијом која се из овог језера производи. – Дакле, корисници су Срби са севера јужне српске покрајине преко предузећа која су формирана на северу КиМ и не послују у оквиру косовске електропривреде – објашњава наш наш саговорник.
Упитан да ли у Србији постоји већ пракса подела језера и коришћења електричне енергије, како је предвиђено и овим споразумом из Вашингтона пошто буде израђена студија изводљивости, Марковић каже да Србија има такав пример.
– Реч је о хидроцентрали „Ђердап”, где се водни ресурси деле између нас и Румуна – каже он.
Међутим, значај хидроелектране Газиводе није само због електричне енергије већ и водоснабдевања на КиМ.
– Осим тога, иако се хидроелектрана налази на КиМ, само језеро је на територији Србије, па отуд и потреба да се ово питање коначно реши – каже он.
Наиме, око 80 одсто површине језера Газиводе налази се у општини Зубин Поток на северу Косова, са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар.
Језеро Газиводе је важно и за хлађење термоелектране у Обилићу. Струја која се произведе из Газивода до сада није стизала у централну Србију, али се овим споразумом то може променити.
Уколико би се искључила вода у термоелектранама, оне би остале без производње, што би значило престанак снабдевања електричном енергијом и производње.
Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном Газиводе, мало језеро са браном Придворица, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


