Сто година гимназије у Аранђеловцу

Гимназија у Аранђеловцу напунила је сто година и још који дан, пошто је 3. августа 1920. основана указом наследника престола Александра Карађорђевића „у име Његовог величанства Петра Првог, по милости божјој и вољи народној, на предлог министра просвете и по саслушању Министарског савета...”

Аранђеловац је у то доба био среско место (најпре седиште Јасеничког, а потом Орашачког среза) са око три хиљаде становника, 52 кафане, једним хотелом „Старо здање” у, по француској мустри подшишаном, парку Буковичке бање, са киселом водом, мермерним мајданом, уском пругом, доцније и шетним возом из Београда који је петком довозио угледни свет на „гостирање и костирање”.

Гимназија је најпре била подстанар у Среској кући (касније зграда суда), а међу најзаслужнијима за њено утемељење био је и професор Милован Ристић, декретом премештен с места директора гимназије у Струмици. На почетку је био повереник и заступник директора, а касније и директор гимназије у Аранђеловцу.

Захваљујући Фонду Благоја Јовановића, трговца овдашњег и супруге му Цаке, подигнута је задужбинска зграда гимназије, а припомогли су ђачки родитељи, варошки трговци и занатлије, сеоски домаћини. Здање је у неколико наврата дограђивано, а шездесетих година прошлог века и ђаци су мешали малтер и помагали зидарима.

Школа се убрзо прочула, захваљујући и професорима Миловану Ристићу, Димитрију Првановићу, Александру Ацку Ђокићу, Жики Матијашевићу, Милану Милошевићу, Гаврилу Ковијанићу, Богољубу Тртици, Сергију Уљанову, Јосипу и Бисенији Грушовник, Велизару Бошковићу, Жарку Бабићу, Нади Петковић, Александру Трајковићу и (потписнику посебно драгим) Вери Јовановић и Радомиру Рашку Јовановићу.

Код њих и многих других педагога знање су стицале генерације угледних стручњака у свим областима.

У скамијама гимназије, после Другог светског рата назване „Милош Савковић”, по професору, књижевнику и књижевном историчару који је као партизан погинуо 1943. у оближњем Орашцу, седели су и актуелни потпредседник САНУ Зоран Поповић, академик Владица Цветковић, књижевник Данко Поповић, оперски певач Живан Сарамандић, глумци Марко Тодоровић, Добрила Илић, Тања Бошковић, Даница Максимовић...

Ми који смо потекли са извора киселе воде желимо нашој гимназији, крепкој старици, дуг и плодан, макар и онлајн, живот.

Драгован Лаза Лазаревић
новинар, Београд