Страдање деце у логору Јастребарско

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12. година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објави две књиге.

Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана, Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ ... какав је, на пример, био логор Јастребарско, само да њега поменем, у којем је живот изгубило више од 22.000 деце”.

Број 22.000 често се спомиње у новинама али као број убијене деце са Козаре у свим усташким логорима смрти. Сигуран сам да је до грешке дошло ненамерно, али сматрам да је потребно исправити. Хрватским  ревизионистима историје тај нетачан податак, „добро” ће доћи као потврда преувеличавања броја жртава усташког геноцида. Верујем да нам таква „реклама” није потребна. Податак о приближном броју убијене или умрле деце може се проверити у Музеју жртава геноцида у Београду.

Усташки логор за децу постојао је од 12. јула 1942. до 26. августа 1942. или 45 дана, када су припадници IV кордунашке бригаде на челу с командантом Николом Видовићем ослободили 727 деце из логора и повели их са собом. Децу су распоредили по српским селима, а мањи број изнемогле деце која се нису могла кретати остао је у логору.

Умрле мале логораше сахрањивао је гробар Фрањо Иловар који је за свако сахрањено дете добијао надокнаду у износу од 150 куна. Према његовој евиденцији сахранио је 768 малих невиних српских заточеника. Вероватно је број настрадале деце већи од тог броја али то никако број који је навео господин Ђорђевић. По мени тај број се креће око 1.400 деце логораша, што чини око једне трећине од укупног броја деце логораша који су били у  заточени у том логор.

Душан Јеринић,
Панчево