Бор – синоним загађења

Када је у децембру 2018. године Влада Републике Србије продала РТБ Бор кинеској компанији „Циђин Копер” сви као да су одахнули. Држава, јер се ослободила губиташа, народ јер је у стратешком партнеру видео развојну шансу, регион јер је онемогућио даљу економску миграцију. И сви срећни, али не задуго. Кинески гигант, као уосталом и све стране фирме, понашају се као и власници свега што се годинама градило, сузбијало, понашају се изнад свих правила не поштујући законску регулативу државе у којој живе, раде и егзистирају, као да за њих не постоје закони о екологији, о заштити животне средине. Да се разумемо, Бор је исувише стар рудник. Народ Бора навикао је на разноразна загађења, али ово што се ових дана догађа у Бору јесте класична врста „убиства” становништва и комплетног екосистема Србије.

Боравећи у Бору, нисам могао да дишем, буквално. На улицама малобројни људи под маскама журе да што пре заврше посао и уђу у зграду у којој је све затворено. Прозори, врата, све, а врео летњи дан. Питао сам се све време док сам једва дисао, како људи ту живе. Колико болесних од најопакијих болести је проузроковано директним имликацијама концентрата сумпор-диоксида који иде и до 4000 микрограма по кубном метру, а до 2012. није прелазио 1600. И то је било много. Апелујем на државу да сачува Бор, град добрих и вредних људи 

Синиша Стојчић,
Београд