Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Однос Панчеваца према Вајфертовој заоставштини

Лик Ђорђа Вајферта на новчаници од 1.000 динара

Када је у немачкој породици у Панчеву 15. јула 1850. године рођен дечак од оца Игњаца и мајке Ане нико није могао слутити да ће постати један од најзначајнијих српских грађана с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Ограниченост простора не дозвољава да се наброје све заслуге овог за српски народ изузетног значајног човека, посебно кад је реч о формирању многих државних и јавних институција и установа обновљеног Српског краљевства. Ипак, треба рећи да је дао значајну новчану суму за оснивање тополивнице, да је отац српског рударства и пиварске индустрије, да је био оснивач Народне банке Краљевине Србије и гувернер те банке током најтежих и најбурнијих 26 година(од 1890 са прекидима до 1926. године). Осим тога, био је и добровољац у Српско-турском рату од 1878. године у коме је одликован орденом за храброст. Надасве, био је велики добротвор и хуманиста, који је сав свој огроман иметак на разне начине завештао српском народу. Када се све ово има у виду непојмљиво је како се у овим временима грађани Панчева односе према неизмерној оставштини овог знаменитог човека.

Током осме деценије двадесетог века из Панчевачког музеја волшебно је нестала чувена Вајфертова нумизматичка збирка која је, савременим речником, речено покрадена уз помоћ инсајдера, а да за то до дан данас нико није одговарао.

Априла 2005. године запаљена је и изгорела зграда Вајфертове пиваре у Панчеву са бројним музејским експонатима прве пиваре на Балкану и опет нико није одговарао, а аветињски остаци запаљеног здања у најстрожем центру града већ петнаест година сведоче о том немилом догађају.

Прелепа задужбина Црква Св. Ане у Панчеву до те мере је запуштена да је не само неупотребљива за богослужење, већ је постала стециште бескућника, наркомана и полусвета, што уз додатно деловање зуба времена уништава ово за град Панчево ипак значајно здање које осим религијског има и урбанистичку вредност.

Дакле, све што је овај знаменити грађанин оставио своме граду је или покрадено или уништено или је запуштено. Тачно је да историја односа два народа, српског и немачког на овим просторима није увек ишла праволинијски, што није оправдање за овакав немар, а поготово кад је реч о заоставштини Ђорђа Вајферта који је пореклом заиста припадао немачком народу али је његово огромно дело припало српском народу. Посебно треба нагласити да је и током Првог светског рата, дакле у време највећег личног и судбинског изазова, он свим својим бићем ипак остао на страни српског народа сматрајући да му припада и посветио му сав свој живот.

Како иначе можемо очекивати да нам припадници других народа убудуће помажу ако ове досадашње заслужне грађане и њихова дела не поштујемо и према њима се односимо са крајњим немаром, а истовремено очекујемо да нашу угрожену културну баштину поштују други народи на чије је тле стицајем историјских околности доспела.

Стеван Васић,
Панчево

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pm
Ne mislim da se sve ovo ovako nazalost desava zato sto je Georg Djordje Weifert Vajfert bio rodjenjem Nemac, jer mi se ovde isto tako vrlo cesto ponasamo i prema svakom drugom segmentu naseg nasledja, pa i onom koje je notorno srpskog i pravoslavnog porekla.
Ivana
U tekstu je upotrebljen izraz "polusvet". Šta je onda suprotnost i po čemu razlikujemo jedan svet od drugog? Koji su kriterijumi i u odnosu na koga je ko polusvet? I oni koji prave drzavu takvom kakva je su za nekog elita, oni koji pale i ruše su isto tako elita (ne mislim na izvrčioce nego naručioce). Sirotinja i beskućnici koji prenoće u napuštenoj crkvi su žrtve trulog sistema bez ikakve, pa ni socijalne odgovornost.
квовадис
Полусвет су описно људи којима пороци као што су коцка, алкохол, дроге, блуд, негламурозно, и у потпуности дефинишу живот. Свако може бити и постати полусвет, али и уз упорност, повратак личне одговорности, и подршку од породице и/или система, опоравити се, и ишчупати из тога. Или не. У случају људи у чланку, морално је помоћи им, али је и једнако морално заштитити од њихових потреба верски објекат од културне и историјске вредности у сред града.
Slavko Petrov
Reljef i vreme pokazuju da će ravnica i nadalje biti onih koji na njoj i od nje žive, a trebalo bi i Srbije barem onoliko koliko Austrije i Ugarske. Ja samo kažem da grad deli sudbinu države, ali od nje očekuje. Đorđe nije Nemac, već podunavski Švaba kako za one u Austriji i Nemačkoj, tako i one južno od Dunava. Bio i biće bez obzira na stolovanje u Beogradu. Potrebna je snažna vera sugrađana, njihova preduzimljivost i šaka novca da se ostavština očuva, obogati, oživi. Od Srbije, garancije.
Majakovski
Kultura u nasoj zemlji je u krizi, a kako ocekivati da kulturna zaostavstina bude u boljem polozaju? Samo se stanovnici Panceva bune, kritikuju, prosto traze pomoc da se sacuva makar ono sto je ostalo od njegove lepote. Niko drugi nemari, zavod za zastitu spomenika u Pancevu ne radi nista, bukvalno nista, muzej je u rasulu, mnogo novih zgrada koje se grade bez postovanja osnovnih arhi. obiljezja Vojvodine, zgrade koje su pripale crkvi, propadaju, Svetosavski dom unisten. Tuzno je.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.