Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odnos Pančevaca prema Vajfertovoj zaostavštini

Лик Ђорђа Вајферта на новчаници од 1.000 динара

Kada je u nemačkoj porodici u Pančevu 15. jula 1850. godine rođen dečak od oca Ignjaca i majke Ane niko nije mogao slutiti da će postati jedan od najznačajnijih srpskih građana s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Ograničenost prostora ne dozvoljava da se nabroje sve zasluge ovog za srpski narod izuzetnog značajnog čoveka, posebno kad je reč o formiranju mnogih državnih i javnih institucija i ustanova obnovljenog Srpskog kraljevstva. Ipak, treba reći da je dao značajnu novčanu sumu za osnivanje topolivnice, da je otac srpskog rudarstva i pivarske industrije, da je bio osnivač Narodne banke Kraljevine Srbije i guverner te banke tokom najtežih i najburnijih 26 godina(od 1890 sa prekidima do 1926. godine). Osim toga, bio je i dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu od 1878. godine u kome je odlikovan ordenom za hrabrost. Nadasve, bio je veliki dobrotvor i humanista, koji je sav svoj ogroman imetak na razne načine zaveštao srpskom narodu. Kada se sve ovo ima u vidu nepojmljivo je kako se u ovim vremenima građani Pančeva odnose prema neizmernoj ostavštini ovog znamenitog čoveka.

Tokom osme decenije dvadesetog veka iz Pančevačkog muzeja volšebno je nestala čuvena Vajfertova numizmatička zbirka koja je, savremenim rečnikom, rečeno pokradena uz pomoć insajdera, a da za to do dan danas niko nije odgovarao.

Aprila 2005. godine zapaljena je i izgorela zgrada Vajfertove pivare u Pančevu sa brojnim muzejskim eksponatima prve pivare na Balkanu i opet niko nije odgovarao, a avetinjski ostaci zapaljenog zdanja u najstrožem centru grada već petnaest godina svedoče o tom nemilom događaju.

Prelepa zadužbina Crkva Sv. Ane u Pančevu do te mere je zapuštena da je ne samo neupotrebljiva za bogosluženje, već je postala stecište beskućnika, narkomana i polusveta, što uz dodatno delovanje zuba vremena uništava ovo za grad Pančevo ipak značajno zdanje koje osim religijskog ima i urbanističku vrednost.

Dakle, sve što je ovaj znameniti građanin ostavio svome gradu je ili pokradeno ili uništeno ili je zapušteno. Tačno je da istorija odnosa dva naroda, srpskog i nemačkog na ovim prostorima nije uvek išla pravolinijski, što nije opravdanje za ovakav nemar, a pogotovo kad je reč o zaostavštini Đorđa Vajferta koji je poreklom zaista pripadao nemačkom narodu ali je njegovo ogromno delo pripalo srpskom narodu. Posebno treba naglasiti da je i tokom Prvog svetskog rata, dakle u vreme najvećeg ličnog i sudbinskog izazova, on svim svojim bićem ipak ostao na strani srpskog naroda smatrajući da mu pripada i posvetio mu sav svoj život.

Kako inače možemo očekivati da nam pripadnici drugih naroda ubuduće pomažu ako ove dosadašnje zaslužne građane i njihova dela ne poštujemo i prema njima se odnosimo sa krajnjim nemarom, a istovremeno očekujemo da našu ugroženu kulturnu baštinu poštuju drugi narodi na čije je tle sticajem istorijskih okolnosti dospela.

Stevan Vasić,
Pančevo

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pm
Ne mislim da se sve ovo ovako nazalost desava zato sto je Georg Djordje Weifert Vajfert bio rodjenjem Nemac, jer mi se ovde isto tako vrlo cesto ponasamo i prema svakom drugom segmentu naseg nasledja, pa i onom koje je notorno srpskog i pravoslavnog porekla.
Ivana
U tekstu je upotrebljen izraz "polusvet". Šta je onda suprotnost i po čemu razlikujemo jedan svet od drugog? Koji su kriterijumi i u odnosu na koga je ko polusvet? I oni koji prave drzavu takvom kakva je su za nekog elita, oni koji pale i ruše su isto tako elita (ne mislim na izvrčioce nego naručioce). Sirotinja i beskućnici koji prenoće u napuštenoj crkvi su žrtve trulog sistema bez ikakve, pa ni socijalne odgovornost.
квовадис
Полусвет су описно људи којима пороци као што су коцка, алкохол, дроге, блуд, негламурозно, и у потпуности дефинишу живот. Свако може бити и постати полусвет, али и уз упорност, повратак личне одговорности, и подршку од породице и/или система, опоравити се, и ишчупати из тога. Или не. У случају људи у чланку, морално је помоћи им, али је и једнако морално заштитити од њихових потреба верски објекат од културне и историјске вредности у сред града.
Slavko Petrov
Reljef i vreme pokazuju da će ravnica i nadalje biti onih koji na njoj i od nje žive, a trebalo bi i Srbije barem onoliko koliko Austrije i Ugarske. Ja samo kažem da grad deli sudbinu države, ali od nje očekuje. Đorđe nije Nemac, već podunavski Švaba kako za one u Austriji i Nemačkoj, tako i one južno od Dunava. Bio i biće bez obzira na stolovanje u Beogradu. Potrebna je snažna vera sugrađana, njihova preduzimljivost i šaka novca da se ostavština očuva, obogati, oživi. Od Srbije, garancije.
Majakovski
Kultura u nasoj zemlji je u krizi, a kako ocekivati da kulturna zaostavstina bude u boljem polozaju? Samo se stanovnici Panceva bune, kritikuju, prosto traze pomoc da se sacuva makar ono sto je ostalo od njegove lepote. Niko drugi nemari, zavod za zastitu spomenika u Pancevu ne radi nista, bukvalno nista, muzej je u rasulu, mnogo novih zgrada koje se grade bez postovanja osnovnih arhi. obiljezja Vojvodine, zgrade koje su pripale crkvi, propadaju, Svetosavski dom unisten. Tuzno je.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.