Код гинеколога први пут у 21. години

Први пут у животу жена у Србији гинеколога посети у 21. години, а 6,3 одсто жена никада нису посетиле овог специјалисту, подаци су добијени у великом истраживању здравља нације из 2006. године.
Проценат жена које никада нису посетиле гинеколога је био знатно већи у југоисточној Србији (9,1 одсто), затим у ванградским насељима (7,9 одсто), у најсиромашнијим домаћинствима (12,4 одсто) и код жена најнижег образовног статуса. Гинеколог, др Александар Јуришић, начелник преоперативног одељења Гинеколошке клинике "Народни фронт" у Београду, није много изненађен овим бројкама, мада каже да је, с обзиром на све раније ступање младих у сексуалне односе, први сусрет са гинекологом тек у 21. години – закашњење.

– Тешко је наћи оправдања или дати објашњење зашто нам на клинику стигну девојке са само 29 или 30 година са раком грлића материце, чија величина нам говори да су дејству онко-вируса биле изложене барем осам година, а ниједна од њих нема одговор на питање шта их је одвратило од одласка лекару. Међутим, кад је реч о касном одласку или чак о женама које никада нису биле код гинеколога, реч је о неким цивилизацијским стварима које сте или научили или их нисте прихватили. Исто као што је незамисливо да у 21. веку имамо неписмене људе, а имамо! Као што човек учи да пише, тако учи и да иде код зубара, односно да жена посети гинеколога – став је др Јуришића.

Према истраживању из 2006. године, скоро трећина младих узраста између 15 и 19 година ступила је у сексуалне односе. За само шест година забележено је за чак 10,4 одсто повећање броја младих који су ступили у сексуалне односе, а у Београду то повећање износи чак 38,5 одсто. У Србији, у просеку, млади узраста од 15 до 19 година у први сексуални однос ступају у 16. години.

Др Јуришић каже да би идеално било да свака мајка своје женско дете на први преглед код гинеколога упути пре него што се оно одлучи за ступање у сексуалне односе. Жене, нажалост, код нас немају навику, али ни обавезу, да редовно одлазе на гинеколошке прегледе и зато и даље бележимо висок проценат абортуса, али и умирање од оних врста рака, код којих се раним откривањем постиже потпуно, стопроцентно излечење, као што је случај са карциномом грлића материце. Како је недавно изјавила др Ана Јовићевић-Бекић, онкоепидемиолог Института за радиологију и онкологију, и у нашој земљи ускоро би требало да почне да се реализује национални програм скрининга (систематског раног откривања) рака грлића материце ради откривања овог обољења у најранијој, премалигној фази.

– Болна је истина да се наше жене не контролишу редовно. Имају свог фризера, кројачицу, козметичара, али не и гинеколога... Цена таквог немарног односа према здрављу је висока. Стижу нам пацијенткиње код којих је тумор и споља видљив, "пипа" се, стомак је велики као у четвртом или петом месецу трудноће, али ни то некој жени није био довољан разлог да се забрине и обрати лекару – каже др Јуришић, додајући да је познато да до појаве карцинома мора да прође између седам и осам година. Ако се пацијенткиња на контролише тако дуго могуће је да се пропусти тренутак када може да се детектује рани карцином или премалигна промена.

Код гинеколога на преглед жене би требало да иду барем једном годишње или једном у годину и по дана. У неким развијеним европским земљама обавезни гинеколошки прегледи се заказују на две године, али је то, како објашњава др Јуришић, зато што је у тим земљама, захваљујући националним плановима и скринингу, смањена стопа раста карцинома код жена.

– Пацијенткињама морамо да усадимо свест да брину о свом здрављу, да иду на редовне контроле. Важно је и да се сваки сумњив тумор испита комплетно да се не би губило драгоцено време. Ми смо сиромашна нација, али је време да се законом или националним програмима уведе законска обавеза гинеколошке контроле на годину дана. Инсистирам на тој учесталости, јер трошкови систематских прегледа много су мањи него лечење само једне пацијенткиње оболеле од рака у одмаклом стадијуму. Један систематски преглед нека кошта и 100 евра, али трошкови за само једну комплетну терапију зрачењем, операцију и болничке дане нису испод 3.000 евра. Још скупље је лечење компликованих и одмаклих стадијума, где операција није могућа. Правилном пропагандом, утицајем на мишљење народа може се уштедети сума потребна за лечење целе нације, о спасеним животима да не говоримо – став је др Јуришића.