Рециклажа метала и винчанска култура

Значај рециклирања метала и његовог позитивног утицаја на еколошку стабилност наше планете представљен је у уметничком перформансу приређеном у Барутани на Калемегдану. У овом програму снаге су удружили Археолошко налазиште Бело Брдо и Рикен фондација, а подршку је дала Егзит фондација. Учесници су указали на карактеристике алуминијума као метала, који се бесконачно може рециклирати, уз подсећање да су праисторијски локалитет у Винчи и та култура оставили траг у многим елементима наслеђа целог човечанства.

Винчанска култура прва је започела топљење метала. Податак да су се метали толико пута рециклирали кроз историју значи да и дан-данас циркулишу молекули први пут претопљени у Винчи.

– Перформансом и практичним примерима једноставности рециклаже метала желимо да промовишемо чињеницу да је лименка за пиће потпуно одржив производ, направљен од једног материјала који се може рециклирати бесконачно, без губитка квалитета. Захваљујући томе, савршено доприноси циркуларној економији – каже Јелена Киш, представник Рикен фондације.

Извршни менаџер у Археолошком налазишту Бело Брдо др Мирослав Кочић напоменуо је да је у Винчи посејано и семе индустријске револуције, а то је прво топљење метала у свету.

– Овладавање металургијом и претварање стене у метал и употребне предмете покренуло је процесе који су заувек изменили свет. Због тога желимо да овај локалитет промовишемо, као и начин живота Винчанаца и њихове бројне иновације које могу да нам послуже као инспирација – казао је Кочић.

О значају овог повезивања чији је циљ представљање културног наслеђа Србије, као и подизање еколошке свести код младих, говорио је председник УО Егзит фондације Иван Петровић. Он је истакао да имамо изузетно наслеђе винчанске културе, које се може представити на савремен начин уз развој културног туризма.

Организатори поручују да је захваљујући рециклажи 75 одсто произведеног алуминијума и даље у употреби.