До „Стапарка” два путића

Ужице. – Изградња првог археолошког парка на отвореном, реплике неолитског насеља у кањону Ђетиње на подручју ужичког села Стапари, ушла је у завршну фазу. Мајстори ових дана у занимљиву целину спајају саграђене куће од природних материјала и помоћна здања, док њихови млади помагачи песком, блатом и сламом дорађују те објекте. Да буду налик оним из неолита, по једном праисторијском насељу које се налазило у близини.

Захуктали су се, тако, послови на том необичном подухвату, финансираном из европских фондова (прекогранични је, заједно га остварују Ужице, Тузла и Милићи), а успореном у овој години због пандемије. Недавно су парку име наденули, зваће се „Стапарк”, очекују да ће његове едукативне радионице и призори из давне прошлости привући посетиоце, групе, екскурзије . По најави надлежних приликом недавне посете градилишту, радови треба да буду завршени током јесени, а парк ће за посетиоце бити спреман на пролеће, јер је планирано да сезона посета у њему траје од априла до октобра.

Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић изјавила је да овај подухват доприноси унапређењу културолошког идентитета и баштине прекограничних подручја Србије и БиХ, представља наставак сарадње између градова Ужица и Тузле. Археолог Ана Ђуричић најављује да ће парк бити идеално место да људи упознају како се живело у неолиту, у каквим кућама и земуницама, како је било користити пећи, правити керамику...

– Уверени смо да ће, заједно са осталим атракцијама у клисури Ђетиње, овај први археолошки парк на отвореном бити разлог због чега ће многи туристи посетити Ужице – истакла је менаџерка пројекта Снежана Милисављевић.

Амбиције су, дакле, изражене, па ће ваљда у складу с њима на овај простор (поред парка је и лековита Стапарска бања) ускоро бити доведена струја, интернет, наравно и сигнал мобилне телефоније кога још увек нема. Може се то очекивати, јер су недавно усправљени бетонски стубови дуж шеталишта које кроз кањон води ка парку.

Али једна недоумица ипак остаје: куда возилима прићи „Стапарку”, склоњеном у брда од главних саобраћајница. Како аутобусима групе и екскурзије овде довести? Прилазни пут ће, већ сада је јасно, бити проблем. До овог парка воде само два путића, асфалтирана а уска, довољна да коловозом прође једно возило.

Од Ужица је најближи пут кроз тунеле некадашњом „ћирином трасом”, дуг шест и по километара од ужичке плаже кањоном Ђетиње. То је „европска зелена стаза”, уређено шеталиште, али тек који метар широко, намењено за пешаке и бициклисте. Овуда би се могло мањим возилом (под условом да ништа не наиђе из другог правца), с тим што постављени знак налаже да аутомобили и мотоцикли могу пролазити само један сат дневно, као и током целе ноћи. Аутобусима овде нема прилаза, ови тунели тесни су за већа возила. Нада је туристички возић који у сезони од плаже саобраћа ка Стапарској бањи, с тим што је и он недовољан за већи број путника.

Други прилазни пут „Стапарку”, такође узак, води кроз село Стапари, узбрдо поред сеоских кућа. Али само делимично је асфатиран. – Одавде је километар и по под асфалтом, после чега до засеока Радојичићи, у коме се пут спаја са другим ка центру села, има око два километра макадама. У овај наш део Стапара, где нема ни сигнала мобилног, слабо се улаже – рекоше нам Борислав Јевтић, чија је кућа прва до парка, и његов комшија Ратко.

На пет километара од „Стапарка” је језеро Врутци, до кога воде путеви са Златибора и из Мокре Горе, с тим што је стаза од Стапарске бање до овог језера кроз „ћирине” тунеле сасвим пропала. Има најава да би ће она бити уређена и асфалтирана, с тим што, свакако, то не може брзо бити урађено.

Можда би какво-такво решење за прилаз „Стапарку” могао бити железнички превоз, јер се барска пруга и на њој станици Стапари налази тик изнад археолошког насеља. Али у овој станици стају само локални возови, који током дана свега два-три пута пролазе.