Непотребно расипништво

Дуго се веровало да је информатичарска индустрија еколошки чиста, али најновија истраживања указују да погрешна употреба рачунара озбиљно угрожава нарушено здравље планете.
Свака еколошка штета, па и она која се тиче рачунарске технике, има финансијску димензију. Израчунато је да 10.000 преко ноћи неугашених компјутера за годину дана потроши 165.000 долара електричне енергије отежавајући атмосферу за 1.381 тону угљен-диоксида.

Неискључени компјутери америчке фирме годишње коштају струје у вредности од 1,72 милијарди долара, а количина енергије коју потроше док су у позицији "slеep" или на "stаnd by", емитује у атмосферу 15 милиона тона СО2 – гаса који је најодговорнији за ефекат "стаклене баште".

Тржиште рачунара

Један рачунар током просечног живота, који је у Европи око шест година, потроши пет-шест пута више енергије него што је било потребно за његову производњу, а да би се по истеку радног века уништио, утроши се још 15 одсто енергије уложене у његову израду.

При том се наводи податак да се за производњу два грама тешког микрочипа од 32 мегабајта меморије, потроши 72 грама хемијских супстанци, 700 грама гасова, 32.000 грама воде и 1.600 грама фосилних горива – 630 пута тежине мокрочипа.

Пре две године, по нивоу примене информационо-комуникационих технологија, Србија се између 115 земаља налазила тек на 80. месту, али овдашње тржиште рачунара бележи озбиљан раст. Током 2006. године продато је преко 250.000 рачунара, што је за 41 одсто више него годину раније.

Не рачунајући фирме, статистика каже да данас 46 одсто српских домаћинстава има компјутер, а 27 приступ Интернету. То отприлике значи да у нашим домовима има више од три милиона рачунара. Уколико сваки други током ноћи остане укључен, са ових простора у атмосферу оде преко 20.000 тона СО2.

Расипање енергије и еколошка штета

Еколози уз све гласнију подршку научне елите сматрају да је свет зрео за еко-револуцију. Гринпис упозорава да токсичне супстанце које се користе за израду компјутера често завршавају у рекама. Активисти ове организације су у води за пиће на Филипинима открили 70 одсто више хлора него што то дозвољавају норме. Поред штетних хемијских супстанци и високе концентрације тешких метала, у многим азијским и мексичким рекама пронађена је велика количина бакра који неповољно утиче на плодност и раст речне фауне и флоре.

Расте уверење да је проблем потрошње и несавесног расипања у развијеном свету кључ решавања климатских проблема. Од појединаца се тражи да размишљају о сопственом избору. Од великих фирми, ретко свесних важности очувања крхке еколошке равнотеже, очекују се брзе и конкретне акције, на првом месту штедња сировина, употреба обновљивих енергената и рециклираног материјала и већа ефикасност производа.

Уз процену да данашњи компјутери троше 50 одсто енергије више него што им је потребно, а сервери 30, Светски фонд за очување природе позвао је мултинационалне информатичке колосе да ужурбано раде на истраживању и развоју максималне енергетске ефикасности производа. То подразумева продужавање животног века рачунара, штедњу материјала и сировина – развој нанотехнологија, као и едукацију потрошача, пре свега рушење мита да је добро остављати рачунар укључен.

Највећи произвођачи су се одазвали, па се експерти Фонда надају да ће иницијатива 2010. остварити циљ и да ће се тако годишње уштеди 54 милиона тона СО2, што је количина гаса која одговара емисији пет електрана на угаљ.

Неопходност "зеленијег" начина размишљања и живљења међу првима је схватила и у пракси применила компанија "Гугл". Гигант Интернет претраге се обавезао да ће до краја године емисију СО2 довести на занемарљиву количину. "Гуглов" нови центар већ загревају соларни панои, запослене на посао довозе аутобуси које покрећу еколошка горива, а за унапређење хибридног аутомобила који се покреће на струју овај амерички колос је обећао огромну новчану награду.