У Вуковом Тршићу за незаборав

Вуков завичај и цело Подриње, као гранично подручје, много су страдали у оба светска рата. У самом Тршићу, сем надгробних споменика расејаних по сеоским гробљима, нема обележја жртвама ратних злочина на масовним стратиштима. О стогодишњици почетка Великог рата (1914–2014) група грађана, уз сагласност Савета Месне заједнице Тршић, покренула је иницијативу да буде обележена масовна гробница из августа 1914. која је сачувана непреорана, али запуштена, без икаквог ознаке, препуштена забораву. Због одређених непремостивих препрека то није било могуће, па је скромно спомен-обележје у виду великог дрвеног крста постављено на гробљу у Тршићу, које је подједнако удаљено од те гробнице и од масовног стратишта из Другог светског рата из октобра 1941. код некадашње основне школе у Тршићу, на месту где је подигнута приватна грађевина.

Године 2016, о седамдесет петој годишњици поновљених ратних злочина (1941–2016), постављено је на истом гробљу у Тршићу још једно спомен-обележје, такође у виду дрвеног крста висине три метра, са одговарајућим натписом. Ова два спомен-крста на гробљу у Тршићу само су подсећање на дуг према масовним невиним жртвама ратних злочина из два светска рата, дуг који треба испунити ради трајног сећања садашњих и будућих генерација. Да све опет не би пало у заборав, иста упорна група грађана почела је од стогодишњице завршетка Првог светског рата 2018. године, а затим и следеће 2019, да уочи Вуковог сабора одржава парастос уз полагање венаца на скромна спомен-обележја невиним жртвама. Ове године, у суботу 19. септембра, уочи Вуковог сабора, организовање парастоса и полагање венаца преузео је нови Савет Месне заједнице Тршић са председником Бранком Марјановићем на челу.

Тако је најзад завршена пре неколико година покренута (самоиницијативна, али не приватна) мисија десеточлане групе грађана, од којих два више и нису у животу. Новом Савету Месне заједнице Тршић остаје у аманет да се избори за постављање одговарајућих трајних спомен-обележја на два масовна стратишта из два светска рата.

Радован Бањанац, Слободан Добриловић