Доналд Трамп као руски ТВ водитељ

Први човек САД и председнички кандидат на јесењим изборима Доналд Трамп не мора да брине за будућност. Његов колега Владимир Путин понудио му је посао водитеља на угледном руском ТВ каналу Русија данас (РТ) – под условом да Американци одлуче да их у будућност обогаћену пандемијом вируса корона поведе демократски кандидат Џо Бајден. Прихватајући понуду с великим задовољством, Трамп је изјавио да се одувек радовао животу у Москви и плати у рубљама, и да се уздао у помоћ пријатеља Путина. Као што се, уосталом, узда у Русију и током предизборне кампање.

Тако барем причају његови политички конкуренти.

Шалу на страну, али тражење новог посла за актуелног шефа америчке државе, за сада, није опција. Упитан у прошлу среду шта ће бити ако после бројања гласова Бајден затражи кључеве Беле куће, једноставно одговара: „То ћемо тек да видимо.” Посебно је сумњичав према гласовима који ће стићи поштом: „Ви знате да ја никада нисам био склон таквом виду изјашњавања”, истакао је закључивши: „Да будемо начисто, предаја власти неће се десити”.

Да ли нас то чека америчка варијанта случаја „Лукашенко”? С том разликом што белоруског председника, инаугурисаног у среду у Минску, има ко да контролише. Па, ако треба, и да га пошаље у пензију. Трамп још није у тој мери истрошен, али и он пажљиво прати сигнале који стижу из Москве. Није тајна да његова наклоност према Путину у Америци делује као светогрђе, али с тиме се ваља носити.

Све наведено подстакло је медије са западне стране Атлантика да оптуже Русију да се меша у тамошњи изборни процес. Докази и „докази” за то множе се свакодневно. Спољна угроженост постаје један од јаких фактора у предизборним надметањима. У Бајденовом табору у свему налазе „руске прсте” и то обзнањују на сва звона.

Али, да ствари назовемо правим именима: Русија је велика и моћна држава. Има своје интересе, и унутрашње и спољне, има визију сопствене будућности и зна на шта и на кога може да се ослони како би ту будућност остварила. Једнако као и Америка, Кина, Немачка, Иран, Турска… Држати се по страни и немо пратити тако велики догађај као што су избори код главног конкурента било би, у најмању руку, неодговорно. Јасно је да ће Москва сарађивати с било ким ко однесе изборну победу, али је јасно и да ће помоћи ономе ко јој је ближи. Као и сви побројани… Наравно, све у прихватљивим оквирима.

Проблем је у томе што су ти оквири данас изузетно растегљив појам. Томе нас уче примери већине малих европских држава, бивших чланица тзв. источног блока. Све што се дешавало у тим земљама након пада Берлинског зида тешко да је могуће одвојити од директног утицаја Америке. Уче нас томе и државе на Блиском истоку, које су разорене управо зато што се нису уклапале у стандарде послушности наметане са западне стране Атлантика.

Уосталом, зашто бацати паре на којекакве обавештајне и контраобавештајне службе, развијати пропаганду, оснивати разне лобистичке фирме, оптуживати друге за оно што и сам радиш… Некада су се историјски преврати обезбеђивали атентатима на крунисане главе, данас су у употреби суптилније методе. Немешање у процесе и дешавања изван граница сопствене земље исто је као прихватање мешања извана на сопственој територији. Човечанство, једноставно, још није толико зрело да би могло да опстаје без зависти, жеље за туђим…

А и зашто би Трамп посао нашао баш у Русији? Зашто не у Енглеској, Канади, Јапану, Аустралији… међу својима? Таква најава, међутим, не би имала ефекта. Поготово не у предизборној узаврелости карактеристичној за САД, и у атмосфери расних немира и свакодневног хаоса по улицама тамошњих градова. Можда упирање прстом на „спољни фактор” (читај: Русију) за циљ има скретање пажње са мрачних слика свакодневице које се смењују на екранима телевизора.

Управо на домаћем терену утицаји на гласаче постају све безобзирнији. Отворена куповина гласова претворила се у манир којег се ниједна страна у изборној игри не одриче. Напротив. Тако су двојица добростојећих Американаца одлучили да сопственим парама обезбеде победу Бајдена. Бизнисмен Мајкл Блумберг и кошаркашка звезда Леброн Џејмс сакупили су 16 милиона долара којим би требало да купе гласове сиротињског дела црначке и Латино популације на Флориди.

Спољни утицај на вољу Американаца остаје тако на нивоу – фолклора.