Сарајево прихвата „мини шенген”

Од нашег дописника

Сарајево – Иницијатива за приступање БиХ „мини-шенгену”, коју је пре неколико дана српски члан Председништва БиХ Милорад Додик покушао да озваничи и институционално, није више непожељна тема ни у политичким круговима у Сарајеву.

Могућност да БиХ постане део те иницијативе тренутно подржавају и представници Бошњака, који су у почетку одбацивали Додиков предлог уз образложење да БиХ не може на то пристати због „извесне опасности од губитка суверенитета” и зато што су „европске интеграције приоритет”.

Након што су бошњачки и хрватски члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Kомшић одбили захтев српског члана и затражили да се о актуелној регионалној сарадњи изјасни Савет министара БиХ, у јавности су почеле да круже и тврдње да би пристанак БиХ на „мини-шенген” значио и повратак у „политичку, културну и економску орбиту Београда”, то јест својевољну интеграцију у будућу „велику Србију”.

Међутим, у последњих неколико дана у Сарајеву се све чешће чује како је „мини-шенген” добар и за БиХ. То мисле и лидер СДА Бакир Изетбеговић и високопозиционирани кадар његове странке Денис Звиздић, који се више не слажу с онима који у новом регионалном повезивању не виде економске, него политичке мотиве.

„’Мини-шенген’ је шанса за БиХ. То није политичка асоцијација, то није ’велика Албанија’ ни ’велика Србија’. То је економска асоцијација и не смемо се бојати конкуренцијског притиска Србије. ’Мали шенген’ ће бити добра вежба за ЕУ”, изјавио је Изетбеговић.

Звиздић је уверен да ће „мини-шенген”, осим економских предности, водити и релаксацији политичких односа у региону, као и убрзаном решавању свих отворених питања.

Првобитна реаговања из Сарајева неки од познатих универзитетских професора из Српске оценили су као „продукт србофобне политике” и противљење „свему што долази из Београда и Бањалуке”.

„Иако је ова идеја подржана од стране САД и ЕУ, али и других чланица региона, понашање политичког Сарајева је такво да они одмах страхују од доминације Србије. Чињеница је да ће Србија бити најдоминантнија чланица, али ће и БиХ добити једнаке шансе, јер је реч о тржишту од 18 милиона људи... Ту је реч искључиво о анимозитету према свему што долази од стране Србије и Српске”, рекао је за „Глас Српске” Жељко Будимир, професор из Бањалуке.

Председавајући Савету министара БиХ Зоран Тегелтија сматра да је добро што у БиХ о „мини-шенгену” мењају ставове они који су у једном тренутку били највећи противници регионалне сарадње. Он се нада да ће БиХ пре краја наредног месеца званично постати део те сарадње.

„Ми ћемо у наредне две седмице за Председништво БиХ припремити своје виђење о прикључењу БиХ и надам се да ће председништво, као орган који је задужен за вођење спољне политике, дати сагласност и да ће БиХ приступити том споразуму”, потврдио је Тегелтија за портал „Вијести”.