Светски дан срца

На платоу испред Скупштине града приређен је програм „Колико је снажно твоје срце?” поводом обележавања Светског дана срца. На зиду овог здања у Улици Драгослава Јовановића с циљем скретања пажње на важност редовних прегледа приказана је 3Д пројекција анимираног људског срца, а емитоване су и важне поруке које подсећају на бригу о здрављу и то уз звуке откуцаја срца, а основна је „Не дозволите да вас срчана слабост спречи да живите живот који волите”.

Организатори су поручили да иако је пандемија ковида 19 усмерила пажњу јавности на епидемиолошке мере и лечење вирусне инфекције, кардиоваскуларне болести остају пандемија која траје и сваке године у Србији однесе око 52.000 живота.

Кардиоваскуларне болести су најучесталије и водећи су узрок смртности, а једна од њих са најлошијом прогнозом јесте срчана болест или срчана инсуфицијенција. О овом проблему говорили су градоначелник проф. др Зоран Радојичић, проф. др Арсен Ристић, кардиолог, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, академик проф. др Петар Сеферовић, кардиолог, редовни члан САНУ, председник Удружења за срчану слабост Србије, као и Европског удружења за срчану инсуфицијенцију.

Професор др Зоран Радојичић подсетио је грађане да су здраве животне навике, превенција и рано лечење од велике важности за смањење броја оболелих.

– Благовремено препознавање тегоба, редован одлазак лекару, уз здраву исхрану, обавезан престанак пушења и редовну физичку активност кључно је за очување снажног срца – казао је др Радојичић.

Срчана слабост је опасна и прогресивна болест која захтева доживотно лечење, упозорио је проф. др Арсен Ристић.

– Ипак, током последњих неколико година, неколико нових лекова, интервентних и хируршких процедура је знатно поправило прогнозу болесника са срчаном слабошћу и смањило потребу за хоспитализацијом. Било би веома корисно да ови лекови буду што шире доступни нашим болесницима, очувала би се радна способност и дугорочно смањили трошкови, а пре свега продужио би се живот значајном делу наших болесника – казао је др Ристић, а проф. др Петар Сеферовић навео је и да неадекватно лечење срчане слабости повећава укупне здравствене трошкове услед чешће хоспитализације, комплексних хируршких захвата, рехабилитације, а тешки пацијенти са узнапредовалом срчаном слабошћу имају потребе за уградњом вештачке пумпе или за трансплантацијом.

Лекари су сагласни да су здраве навике, рана дијагностика и адекватно лечење кључни за очување снажног срца.

Посетиоци су могли да чују и поруку која је упућена са конференције у сусрет Светском дану срца, а то је да иако од срчане слабости болује шездесет милиона људи широм света, ова болест се у раној фази препознаје код само три одсто пацијената. Због тога, дијагноза срчане слабости се најчешће поставља са великим закашњењем, што ову болест ставља на прво место по узроку хоспитализације старијих од 65 година.

Статистика је показала да ће чак једна од пет особа са више од 40 година старости развити срчану слабост. С обзиром на то да симптоме попут недостатка даха, замора, гушења, вртоглавице, убрзаног срчаног рада, пацијенти, али и лекари најчешће приписују старости, болестима плућа и другим здравственим стањима, не изненађују подаци који говоре да ће само половина пацијената са срчаном слабошћу преживети након пет година од постављања дијагнозе.