Богати резервисали скоро све вакцине против ковида 19

Заједнички пројекат Светске здравствене организације и фондације Била Гејтса, који треба да осигура да вакцина против вируса корона убрзо буде доступна и у најсиромашнијим деловима планете, вероватно ће се суочити с проблемима као што су мањак новца, транспортних авиона, расхладних уређаја и самих вакцина. Једна од већих препрека је то што су богате земље, чак и оне које учествују у програму „Ковакс”, независно од њега у директним преговорима с фармацеутским компанијама обезбедиле милионе доза за себе, извештава АП.

Највеће силе, САД, Кина и Русија, које су и лидери у развоју вакцина, нису се ни придружиле „Коваксу”, пројекту иза којег стоје СЗО и фондације „Цепи” и „Гави”. Америка је као разлог навела „корумпирану СЗО” и то што жели да њени грађани први добију цепиво. Кина најављује да ће се можда прикључити, али планира да приоритет да свом становништву и пријатељским земљама. Сличан став има и Русија, пише портал „Аксиос”.

Уочљиво је раслојавање по геополитичким линијама. Западне земље скоро да не узимају у разматрање вакцине из Кине и Русије, иако те две земље већ вакцинишу своје становништво цепивом домаће производње.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес изјавио је прекјуче да је време да државе новац из националних планова за борбу против ковида 19 почну да користе за финансирање „Ковакса”. План је да се кроз тај пројекат купи две милијарде доза које ће до краја следеће године бити подељене приоритетним групама, као што су здравствени радници, независно од тога да ли нека земља може да их приушти (добијаће их по сниженој цени или бесплатно). Новац дају богатије земље и донатори, а улаже се у производњу девет вакцина-кандидата из САД, Европе, Кине, Јужне Кореје и Аустралије. Идеја је да се прво вакцинишу здравствени радници, па онда старији људи, око 20 одсто становништва. Србија се програму прикључила 18. септембра.

Европска унија подржала га је са 400 милиона евра, али неће преко њега куповати вакцине, што може да се протумачи као сумња у остваривост планова. Брисел је, с друге стране, потписао уговоре с компанијама за куповину више од милијарду доза, смањивши могућност „Коваксу” да их обезбеди, јер је извесно да у почетку производња неће моћи да задовољи потражњу.

Додатни проблем биће како обезбедити транспорт у „хладном ланцу” – на довољно ниским температурама – од фабрике до пацијента, који је за поједине вакцине неопходан. Неке захтевају и дуплу дозу, што значи двоструко више шприцева, игала, отпада...

Клеменс Ојер, члан извршног одбора СЗО и главни преговарач ЕУ за вакцине, каже да га забрињава недостатак транспарентности у раду „Ковакса”.

„Не бисмо се питали о вакцинама, квалитету, цени, ризицима, техничкој платформи. То је сасвим недопустиво”, каже Ојер за АП и додаје да СЗО уопште није тражила мишљење земаља о предложеној стратегији. За план да се прво вакцинишу рањиве групе у целом свету каже да је „племенит, али политички наиван”.

Уједињено Краљевство се пре две недеље прикључило „Коваксу”, иако је у међувремену уговорима с компанијама обезбедило 340 милиона доза шест различитих вакцина. Последњих 60 милиона уговорено је с америчким „Новаваксом”, а 30 милиона с белгијском компанијом која је у власништву „Џонсона и Џонсона”. Званичници нису хтели да кажу колико је влада Бориса Џонсона до сада авансно дала за вакцине, али кажу да уложени новац посматрају као помоћ и другим земљама, јер ће се користити за развој вакцина. Иако ниједно цепиво још није одобрено, британски здравствени радници су добили план за масовну вакцинацију која би могла да почне већ у новембру, открива Би-Би-Си из документа који је дошао до медија.

Иако се чека као спасоносно решење које ће окончати пандемију, чак и ефикасна вакцина против вируса корона неће одмах на пролеће вратити живот у нормалу, упозорила је ове недеље група водећих научника британског Краљевског друштва. Прво због тога што ће процес вакцинације трајати, али није извесно ни да ће сви хтети да приме цепиво, јер постоји известан отпор јавности. Такође, постоје наговештаји да слабије делује код старијих, па је онда упитно треба ли прво заштитити баш њих.

И поред недоумица, свима се жури. Европска медицинска агенција (ЕМА) саопштила је јуче да је започела испитивање вакцине компаније „Астра Зенека” и Универзитета Оксфорд с циљем да убрза будући поступак одобравања. Пре само неколико седмица тестирање те вакцине је заустављено због болести коју је добио један од учесника. Недељу дана касније настављено је у Великој Британији, али не и у САД, где се чекају додатни извештаји.