Смрдибубе се спремају за „зимски сан”

Септембар и почетак октобра време је када се смрдибубе спремају за „спавање” због чега их ових дана у кућама има све више. Пролазе и кроз најмање рупице на прозорима, завлаче се у веш који се суши напољу и довољно је да их дотакнете руком па да вам цео дан прсти непријатно миришу. Ови инсекти, односно биљне стенице, нису опасни за људе, али на пољопривредним културама попут парадајза, паприке, соје и грожђа могу да начине велике штете.

Природних непријатеља готово да немају, а уништавање пестицидима и другим хемијским средствима није препоручљиво јер оне маркирају територију па на место уништених врло брзо долазе нове јединке.

– Смрдибубе су се код нас у великом броју појавиле пре око пет година. Има их доста, али није забележено да се њихов број посебно повећао ове године. Оно што је углавном уобичајено код нових врста, а азијска смрдибуба је била нова врста на нашим просторима, јесте да се после извесног времена њихова бројност увећа, да би се после тога број јединки уклопио са осталим врстама. Код нас немају специфичних природних непријатеља, осим паукова. Тренутно их људи примећују јер се групишу и спремају за зиму па улазе у куће, али њих има у току целе године, од пролећа, када отопли, па док озбиљно не захладни. Њима, као и већини инсеката на просторима са умереном климом, хладноћа смета – каже др Александар Ћетковић, са Биолошког факултета.

Као и сви инсекти, оне су јако плодне и врло лако и брзо се размножавају. То раде чак и пре одласка у „зимски сан”. Спадају у ред стеница, сваштоједи су и хране се различитим врстама биљака, односно соком из њих. Због тога могу нанети штете неким пољопривредним културама.

– У Србији постоји око 800 врста стеница, а две врсте су недавно стигле у наше крајеве и праве велике штете. То су браон мрамораста смрдибуба из Кине и зелена повртна смрдибуба из Етиопије. Сличне су по томе какве штете изазивају на воћу, поврћу и усевима, али и док су у стадијуму ларве, али се као одрасле јединке разликују – каже проф. Оливера Петровић-Обрадовић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Посебно су бројне, како каже, у Војводини, у Београду и његовом предграђу, а у већем броју их има и нешто мало јужније од главног града. Има ових инсекта и на југу Србије, али не изазивају толике штете као у Војводини и околини престонице.

– Ових дана смрдибубе су направиле прави хаос на пољима соје у Војводини, нарочито у близини Новог Сада и Шида. Соја је иначе пореклом из Кине тако да се испоставило да су на нашим пољима оне нашле свој изворни облик хране. Уништиле су плод соје, исисале му биљне сокове, тако да је штета немерљива. Осим соје, смрдибубе нападају парадајз, паприку, грожђе, јабуке, па чак и лешник. Изгледа да и једна и друга врста смрдибуба насрћу на соју, али зелене више иду на поврће, а кинеске на воће. Где смрдибуба слети и исиса сок остаје флека, а плод промени своју структуру и у неким случајевима не може ни да се конзумира – објашњава Петровић-Обрадовић.

Постоје неки инсектициди који их уништавају, али генерално врло тешко. Оне имају тврду кожу, која спречава продор инсектицида. Док су у стадијуму ларве или јајета, ова средства делују, али на одраслу јединку у много мањој мери.

У Европу стигле пре десетак година

Смрдибубе су се у Европи масовно појавиле пре десетак година и први пут су регистроване у Швајцарској, мада то не значи да су прво ушле баш у ту земљу. У Америци су регистроване средином деведесетих година прошлог века, али ни овај континент није њихова постојбина. Претпоставља се да воде порекло из Кине, а да су се транспортом прошириле у остале делове света. И стршљенови „путују” с континента на континент

Нису смрдибубе једина врста која је транспортом с једног континента прешла на други. Прошле године на граници Канаде и Сједињених Америчких Држава појавио се велики азијски стршљен, док је пре петнаестак година на тло Европе стигао мали азијски стршљен. Има га у Француској, Шпанији и у Италији.

– За сада се није проширио на исток даље од Италије. Али то опет не значи да му је ту „граница”. Он је незгодан јер уништава кошнице. Мали азијски стршљен делује у групама, напада кошницу и у стању је да убије све пчеле у њој. И док пчеле у Кини и Јапану имају одбрамбени систем и знају да му се „супротставе”, наше пчеле за борбу против њега немају спреман одговор – објашњава др Александар Ћетковић.