Smrdibube se spremaju za „zimski san”

Septembar i početak oktobra vreme je kada se smrdibube spremaju za „spavanje” zbog čega ih ovih dana u kućama ima sve više. Prolaze i kroz najmanje rupice na prozorima, zavlače se u veš koji se suši napolju i dovoljno je da ih dotaknete rukom pa da vam ceo dan prsti neprijatno mirišu. Ovi insekti, odnosno biljne stenice, nisu opasni za ljude, ali na poljoprivrednim kulturama poput paradajza, paprike, soje i grožđa mogu da načine velike štete.

Prirodnih neprijatelja gotovo da nemaju, a uništavanje pesticidima i drugim hemijskim sredstvima nije preporučljivo jer one markiraju teritoriju pa na mesto uništenih vrlo brzo dolaze nove jedinke.

– Smrdibube su se kod nas u velikom broju pojavile pre oko pet godina. Ima ih dosta, ali nije zabeleženo da se njihov broj posebno povećao ove godine. Ono što je uglavnom uobičajeno kod novih vrsta, a azijska smrdibuba je bila nova vrsta na našim prostorima, jeste da se posle izvesnog vremena njihova brojnost uveća, da bi se posle toga broj jedinki uklopio sa ostalim vrstama. Kod nas nemaju specifičnih prirodnih neprijatelja, osim paukova. Trenutno ih ljudi primećuju jer se grupišu i spremaju za zimu pa ulaze u kuće, ali njih ima u toku cele godine, od proleća, kada otopli, pa dok ozbiljno ne zahladni. Njima, kao i većini insekata na prostorima sa umerenom klimom, hladnoća smeta – kaže dr Aleksandar Ćetković, sa Biološkog fakulteta.

Kao i svi insekti, one su jako plodne i vrlo lako i brzo se razmnožavaju. To rade čak i pre odlaska u „zimski san”. Spadaju u red stenica, svaštojedi su i hrane se različitim vrstama biljaka, odnosno sokom iz njih. Zbog toga mogu naneti štete nekim poljoprivrednim kulturama.

– U Srbiji postoji oko 800 vrsta stenica, a dve vrste su nedavno stigle u naše krajeve i prave velike štete. To su braon mramorasta smrdibuba iz Kine i zelena povrtna smrdibuba iz Etiopije. Slične su po tome kakve štete izazivaju na voću, povrću i usevima, ali i dok su u stadijumu larve, ali se kao odrasle jedinke razlikuju – kaže prof. Olivera Petrović-Obradović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Posebno su brojne, kako kaže, u Vojvodini, u Beogradu i njegovom predgrađu, a u većem broju ih ima i nešto malo južnije od glavnog grada. Ima ovih insekta i na jugu Srbije, ali ne izazivaju tolike štete kao u Vojvodini i okolini prestonice.

– Ovih dana smrdibube su napravile pravi haos na poljima soje u Vojvodini, naročito u blizini Novog Sada i Šida. Soja je inače poreklom iz Kine tako da se ispostavilo da su na našim poljima one našle svoj izvorni oblik hrane. Uništile su plod soje, isisale mu biljne sokove, tako da je šteta nemerljiva. Osim soje, smrdibube napadaju paradajz, papriku, grožđe, jabuke, pa čak i lešnik. Izgleda da i jedna i druga vrsta smrdibuba nasrću na soju, ali zelene više idu na povrće, a kineske na voće. Gde smrdibuba sleti i isisa sok ostaje fleka, a plod promeni svoju strukturu i u nekim slučajevima ne može ni da se konzumira – objašnjava Petrović-Obradović.

Postoje neki insekticidi koji ih uništavaju, ali generalno vrlo teško. One imaju tvrdu kožu, koja sprečava prodor insekticida. Dok su u stadijumu larve ili jajeta, ova sredstva deluju, ali na odraslu jedinku u mnogo manjoj meri.

U Evropu stigle pre desetak godina

Smrdibube su se u Evropi masovno pojavile pre desetak godina i prvi put su registrovane u Švajcarskoj, mada to ne znači da su prvo ušle baš u tu zemlju. U Americi su registrovane sredinom devedesetih godina prošlog veka, ali ni ovaj kontinent nije njihova postojbina. Pretpostavlja se da vode poreklo iz Kine, a da su se transportom proširile u ostale delove sveta. I stršljenovi „putuju” s kontinenta na kontinent

Nisu smrdibube jedina vrsta koja je transportom s jednog kontinenta prešla na drugi. Prošle godine na granici Kanade i Sjedinjenih Američkih Država pojavio se veliki azijski stršljen, dok je pre petnaestak godina na tlo Evrope stigao mali azijski stršljen. Ima ga u Francuskoj, Španiji i u Italiji.

– Za sada se nije proširio na istok dalje od Italije. Ali to opet ne znači da mu je tu „granica”. On je nezgodan jer uništava košnice. Mali azijski stršljen deluje u grupama, napada košnicu i u stanju je da ubije sve pčele u njoj. I dok pčele u Kini i Japanu imaju odbrambeni sistem i znaju da mu se „suprotstave”, naše pčele za borbu protiv njega nemaju spreman odgovor – objašnjava dr Aleksandar Ćetković.