Молитвена изворишта главног града

Изложбу „Молитвена изворишта – српска православна црквена архитектура на територији Београда – очуваност” отворио је јуче у порти Вазнесењске цркве патријарх Иринеј. Поставка коју су припремиле историчарке Ирена Сретеновић и Хајна Туцић уприличена је поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и шест деценија од оснивања Завода за заштиту споменика културе Београда и представља православне цркве у свих 17 градских општина.

– Јасно се препознају 93 српске цркве, од којих су 48 споменици културе, пет се налази у оквиру просторних целина, а 40 цркава ужива статус претходне заштите. Заједничко им је то што се налазе у надлежности Завода за заштиту споменика културе и СПЦ. Посебну вредност чине сеоске цркве, брвнаре и цркве из 19. века чије су иконостасе радили најеминентнији уметници тог периода – рекла је Оливера Вучковић, директорка градског Завода за заштиту споменика културе, а пренео Беоинфо.
На поставци се могу, каже она, видети сви стилови, од византијског до необарокног, националног стила и академизма.

– Београд је постао српска престоница у време деспота Стефана Лазаревића и, нажалост, немамо ниједну цркву или споменик другог типа из тог времена. Недуго после тога Београд је пао у руке Турака који су градили своје богомоље, док су српске нестале са лица земље. Данас град води рачуна о црквама које се налазе на његовој територији, помаже у њиховој изградњи, а најважнији подухват тог типа свакако је завршетак изградње Храма Светог Саве, који се гради безмало дуже од једног века – рекао је патријарх Иринеј, док је заменик градоначелника Горан Весић истакао да је завршетак Храма „доказ да смо се поново вратили себи”.