Јесење издање „Позоришног пролећа”

„Травничка хроника” Иве Андрића, у адаптацији и режији Никите Миливојевића, и у продукцији СНП-а из Новог Сада и Народног позоришта Сомбор победник је петог по реду, специјалног јесењег издања фестивала „Позоришно пролеће” у Шапцу које је одржано под слоганом „Време, отисак, сећање”.

Андрићева „Хроника“ награђена је, као што је навео трочлани жири (Александар Милосављевић, председник, Оливера Милошевићи и Јелена Стокућа), за: „целовит сценски утисак перманентног кошмара који се понавља на просторима који производе много више историје него што могу да поднесу, а у којем су глумачки ансамбл, костими, маске, музика, сценски покрет и сценографски оквир заокружили слику мрачне стварности”. Иста представа освојила је признање „Љубиша Јовановић” за најбољу мушку улогу, односно: Марко Марковић, глумац из Сомбора, коме је пре само недељу дана додељена и Стеријина награда на 65. Позорју, за надахнуту глуму у делу „Семпер идем” у режији Горчина Стојановића.

Глумица Емина Елор награђена је женску улогу у драми „Употреба човека” према роману Александра Тишме, у режији Бориса Лијешевића. Ова представа освојила је највишу оцену шабачке публике.

Представа „Нечиста крв” позоришта „Бора Станковић” из Врања добила је четири награде: млади Југ Ђорђевић за најбољу режију, Тијана Грумић за драматизацију, Андреја Рондовић за сценографију, као и комплетан женски глумачки ансамбл.

Престижно признање „Залог за будућност” припало је глумцу Ивану Марковићу за „фино профилисан баланс између мушког и женског принципа” у представи „Лепа Брена проџект” Битеф театра. Ваља поменути да су три од четири представе изведене на фестивалу настале као драматизација домаћег романа. Тај драмски искорак, жири је навео као врлину у нашој театарској стварности.

Милена Миња Богавац (Фото: лична архива)

И поред тога што овогодишње „Позоришно пролеће” није могло да буде одржано у редовном термину, али и у оном обиму у којем су га организатори замислили, овогодишње издање завређује сваку похвалу и подршку за квалитет и истрајност у овим ванредним околностима. Посебно у години у којој се обележава 180 година позоришног живота у Шапцу.

– Морали смо да се одрекнемо великих продукција из најављене селекције. Али обећавамо да ћемо их довести на фестивал, следеће године! Нисмо могли, а да се не осврнемо на чињеницу да наш фестивал, носи име пролећа, премда се ове године десио у јесен, ни да не приметимо сву иронију овог случаја. У свету „нове нормалности”, о којој се последњих месеци толико говори, изгледа да пролеће долази у октобру… Позориште и разум можда нису најбољи пријатељи, али никаква нормалност не постоји, без позоришта. Ни нова, ни стара… Јер уметност и култура постоје да би свет чиниле бољим и да му не би дале да поново стане – речи су Милене Миње Богавац, директорке ове театрске куће која је у сарадњи са селектором Зораном Карајићем, али и ефикасним сарадницима успела да шабачкој публици приреди бројне сценске ужитке.

Шта ће бити нови формати, нови жанрови и доминантне теме овога времена? Како креирати у свету без дугорочног планирања? Како опстати упркос бројним неповољним околностима? Ово су питања на која су, поред осталих, позоришни посленици окупљени у Шапцу покушали да пронађу одговоре на трибини „Нова нормалност у позоришту” ‒ Театар у току и након глобалне пандемије.