Цело село на мост стало

Бањалука – Сад је потпуно јасно да се до октобарских локалних избора у Републици Српској неће ништа конкретно радити на реализацији владиних мера око најављеног територијалног преуређења појединих општина у Босанској Крајини, а на чему инсистирају овдашња удружења грађана и становници новоформираних постдејтонских општина.

– Нама је до Бањалуке путовати 47 километара, а до центра новоформиране општине Оштра Лука – 46 километара. У Оштру Луку морамо кроз 23 километра територијом бивше нам општине Сански Мост, у коју се ретко који Србин вратио, баш онај ко је морао. Кроз ову територију и ми морамо проћи за сваку ситницу и папир који се издаје у Оштрој Луци. Превоза немамо, а ко те повезе малим колима, цена је 100 марака. Општина Оштра Лука није у стању да нам обезбеди ни поправку једног пропуста на путу, који смо у дужини од три километра, кроз брдо Градину, пробили нас неколико радно способних мештана, крампом и лопатом у протекле три године. Шта ће нама таква општина, кад децу у школу шаљемо у Бањалуку, а тамо и посао тражимо, тамо идемо на пијацу марвену и житну – каже Милорад Матић један од оних 11 становника села Горња Козица у коме је некад било 480 домаћинстава.

– Много је овдашњих људи учествовало у прошлом грађанском рату, као што су и муслимани из Санског Моста, били у армији БиХ. И мада је рат завршен пре 13 година, слобода кретања је упитна. Никад не знаш ко и какве тајне оптужнице држи у фиокама, па ми зато у Оштру Луку, радије идемо обилазно преко Бањалуке и Приједора, него пречицом кроз територију Санског Моста. Возимо се 100 километара дуже, али сигурније. Кад год треба извадити какав папир у Оштрој Луци, извод из књиге рођених, сведочанство, упут доктору специјалисти... то кошта као један ован. Годишње бар десет пута морам по разном основу до Оштре Луке, и наравно да тражимо да МЗ Козица припадне Бањалуци са којом смо и територијално и путем повезани – каже Ђуро Зечевић, отац три малолетна сина, од којих ће најстарији Душан, на јесен у други разред основне школе у Козицу.

Сличну причу смо чули и у селима Ситница, Доње Ратково, Стричићи, на територији, такође новоформиране општине Рибник, а која су директно повезана са територијом Бањалука, саобраћајно, тржишно, образовно...

– Све је политика, и све ће то једног дана доћи на своје место, само треба стрпљења, упорности и истрајности. Надам се само да се до тада неће одселити и ово мало људи што је остало по рубној територији Бањалуке, са новоформираним на брзину општинама, које се нису потврдиле у времену и простору и због чега народ оправдано негодује – каже Бране Кочић (66) угоститељ из села Стричића, али са леве стране асфалтног пута и територије која припада Бањалуци. Комшија му, у кући преко пута Кочића, нема никаквог директног превоза до матичне општине Рибник, удаљене са Стричића око 50 километара.

Овај „бућкуриш” од општинских међа, настао после Дејтона, а на територији Републике Српске у подручју Змијања и Мањаче, лако је разрешити, јер не задире у витални национални интерес других народа и ентитета у БиХ. Само да избори прођу, јер је пролећна расправа у Влади и Скупштини РС, питање територијалног преуређења потпуно отворила и кад је реч о Источном Дрвару и још неким општинама, а онда, као да је све „прекрила” предизборна тишина.