Успорени пресретачи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. јуна – У развоју глобалне стратегије Американци су дошли до прилично необичне тачке – да и сами оспоре део сопственог војног пројекта. Утврдили су, наиме, да нису добро истестирали пројектиле – пресретаче, као део ракетног „штита”, предвиђеног за комплетирање 2013. у средњој Европи, па ће морати додатно да их испробају, а што може да одложи остварење подухвата који им је већ знатно искомпликовао односе с Русијом.

Како је било могућно да најмоћнија оружана сила понуди недовољно проверену експлозивну направу за интерконтинентално надметање – питање је које засад добија одговор по шеми „и то се догађа”. АП данас ексклузивно открива детаље тог преокрета до кога се, произлази, дошло унутрашњим преиспитивањем процеса производње, који је „заостао” за бомбастичним најавама администрације Џорџа Буша.

Преиспитивање је, по увиду АП у документе, почело још прошлог октобра, али у дубокој тајности, а на основу налаза Пентагонових стручњака достављених законодавцима. Извршна власт је прво оспорила тај извештај и уверавала да је антиракетни систем спреман за употребу. После истрајних примедби републиканској Белој кући опозиционе, демократске парламентарне већине, министарство одбране је одлучило да изведе још три теста, што је поступак који може да потраје годинама. „Наши захтеви су здраворазумски – важно је знати да ли систем функционише пре него што га инсталирамо”, образложио је шеф сенатског Комитета за оружане снаге, демократа Карл Левин. Надлежни „ракеташи” су се сложили да изведу још три пробе, с надом да ће то извести до краја 2010, али њихов портпарол Рик Ленер каже да је тај рок „амбициозан” пошто је „потребно много времена за пројектовање, тестирање и анализирање”.

До објављивања могућног успоравања постављења пресретача дошло је у време спорења с Пољском (у Чешкој се постављају одговарајући радари) која тражи и додатну војну помоћ. Уједно је до максимума нарастао спор Вашингтона с Москвом која не прихвата америчко образложење да се овдашњи „штит” поставља као брана евентуалном ракетном нападу из Ирана, већ га сматра упереним против њених стратешких постројења.

Ракетни спор је, уз неслагања око статуса Косова и ширења НАТО-а, свео америчко-руске односе на ниво најнижи после хладног рата. Пре три дана је овде пренета изјава шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова у којој је оценио да је садашњи степен поверења између две силе чак „нижи него у време хладног рата” и да Вашингтон „треба да одложи најављено постављење ракетне одбране у Европи”.

Процењује се да би одлагање или „кашњење” антиракетног штита било још један неуспех Бушове спољне политике која је тај пројекат промовисала као један од својих приоритета у борби против „отпадничких држава” за какву овде важи Иран. План ће, очигледно, сачекати одлуку новог шефа државе, који треба да ступи на дужност крајем следећег јануара. Фаворити за то место су републиканац Џон Мекејн и демократа Барак Обама: први „снажно подржава” поменути пројекат, док је други у том погледу „прилично скептичан”.

У међувремену се, додаје АП, испоставило и да ракетни системи Америке и њој савезничке Европе – нису довољно усклађени. Као, рекло би се, ни други важни елементи ракетног „штита”.

М. Пантелић   

-------------------------------------------------------------  

Мекејн би дуплирао нуклеарне реакторе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. јуна – Американци су успаничени због поскупљења енергената, а републикански председнички кандидат Џон Мекејн настоји да их увери да постоји олакшање у – атомском облику. Предложио је, тако, да се у будућности готово дуплира број нуклеарних реактора, са садашња 104 на 204, с тим да се 45 изгради до 2030. године. Изградњи нуклеарки за производњу електричне енергије се, каже, противе само „они који умишљају да ће се енергетски проблеми САД решити сами од себе”. Тако он, уједно, замишља смањивање загађивања атмосфере гасовима…

Његов ривал демократа Барак Обама пребацује му да нема довољно у виду опасности по околину и проблем глобалног загревања…

М. П.