Мала производња и берзанске манипулације

„Одговор Ирана на претње Израела биће разоран. Тел Авив нема чиме да застраши Техеран. Израел раздиру унутрашње кризе, па маше празним претњама. Иран се не обазире, и нон-стоп ради на усавршавању домаћег нуклеарног програма”. Овим речима, портпарол иранског Министарства иностраних послова Мохамад Али Хосеини јуче је поништио ионако скромне резултате хитно сазваног прошлонедељног самита у Џеди ( Саудијска Арабија).

Израелска војна вежба евентуалног напада на нуклеарна постројења Ирана, пркосна реплика Техерана, нова ескалација насиља у нафтоносној делти Нигерије и пожар на платформи у Северном мору – за светске берзе нафте су јуче имали далеко већу тежину од најаве највећег светског извозника.Саудијска Арабија се, наиме, прошлог викенда у Џеди обавезала да ће од јула скромно повећати производњу за 200.000 барела дневно ( на око 9,7 милиона), што би иначе био највиши ниво производње у Краљевини, од 1981. године .

Значај тог обећања Ријада о повећању производње – иначе већ најављеног у саопштењу саудијске амбасаде у Лондону прошлог четвртка, берзе су одмах обезвредиле, упоређивањем са тренутним проблемима петроиндустрије на другом крају света.

Наиме, бомбашки удар побуњеника на „Шелову” атлантску платформу „Бонга ” – иначе највећу у Нигерији, присилио је велику нафтну компанију да стави катанац на то налазиште са кога је до јуче пумпала тачно око 200.000 барела нафте дневно.

Будући развој прилика у ровитој, нафтоносној делти Нигерија, и непредвидиви след догађаја на Средњем истоку, поготово између Ирана и Израела – главни су покретачи новог залета цене нафте. Барел лаке америчке нафте са јулским датумом испоруке достигао је наиме јуче цену од преко 137 долара ( са флуктуацијама од плус минус три долара): берзански спекуланти већ су се кладили да ће након „разочаравајућег самита у Џеди”, барел веома брзо достићи цену од 140 до 145 долара.

И док су САД јуче званично похвалиле Саудијску Арабију због одржавања викенд самита, коме су присуствовали, британски премијер Гордон Браун, амерички државни секретар за енергетику Семјуел Бодман и његове колеге министара енергије из још 35 држава света, директори десетак водећих нафтних компанија света, низ глобалних невладиних организација и агенција у саставу УН, ОЕЦД, ЕУ ... званични Ријад од већине осталих, утицајних чланица ОПЕК-а није добио слично признање.

Алжирски министар енергетике и председник Удружења 13 водећих светских извозника нафте, Шакиб Келил, јуче је јавно упозорио да „на светском тржишту црног злата нема несташица, па да зато и нема никаквог економског оправдања повећање производње и извоза”. Келилов став, сличан изјавама петро-званичника Ирана, Катара и Венецуеле – уочи самита у Џеди –потврђују све видљивији раскол унутар ОПЕК-а. Предстојећи редовни самит ОПЕК-а заказан за почетак септембра у Бечу, показаће тежину незадовољства осталих чланица Удружења са самоиницијативном одлуком Саудијске Арабије да позове „свет” у Џеду, да саставе заједнички план борбе против вртоглавог поскупљења нафте.

У међувремену, Ријад је оштром критиком скорашњег масовног уплива богатих берзанских спекуланата на тржиште нафте у САД, зарадио одређено признање међу осталим чланицама ОПЕК-а које одавно верују да је садашња криза „вештачки исфабрикована због дугорочних интереса затворених група моћних инвеститора”. Наиме, истрага поткомитета америчког Сената већ је утврдила да берзански спекуланти чине чак 70 одсто клијената који сада тргују будућим испорукама нафте на Волстриту: пре седам година број спекулативних трговаца на Волстриту износио је само 37 одсто.

Да ли ће и званична Америка одреаговати на ове оптужбе против неких од најутицајнијих инвеститора модерног доба, биће јасније средином недеље, када у Сенату САД почне јавно саслушање актера трговине нафтом на Волстриту.

У недостатку јасног конкретног плана о обарању папрене цене нафте, који се понегде очекивао од „неуобичајеног самита у Џеди”, како га карактерише „Волстрит џорнал”, светским берзама остаје да тумаче тежину дугорочних обећања Саудијске Арабије да ће у следећих неколико година драстично повећати производњу нафте на, до сада незабележених 15 милиона барела нафте дневно.

На велики притисак дугогодишњих стратешких партнера на Западу, Саудијска Арабија је уочи самита у Џеди изненада променила мишљење о скорим новим улагањима у развој одређених нафтних налазишта у Краљевини. Саудијски краљ Абдулах дуго је био уверења да део потврђених нафтних резерви у земљи „треба оставити будућим поколењима да експлоатишу”. Упорно инсистирање САД и других водећих потрошача развијеног света, навели су Ријад да – упркос расту инфлације у Краљевини и алармантним упозорењима о погоршању климе у земљи, објави на самиту у Џеди баснословни план о улагању 129 милијарди долара у нова нафтна налазишта. Фазни план Саудијске Арабије предвиђа улагање 90 милијарди долара у завршетак постројења која би обезбедила производњу 12,5 милиона барела нафте дневно већ идуће године. У следећој фази до 2018. године Саудијска Арабија би могла да производи око 15 милиона барела нафте дневно, објавио је краљ Абдулах. Посматрачи, у међувремену, не скривају сумњу у остваривост најављеног саудијског плана.

„На самиту у Џеди, Саудијска Арабија је ставила највећи улог на сто: своју репутацију најутицајнијег члана ОПЕК-а”, упозорио је лондонски Фајненшел тајмс.

Скок цене нафте, одмах након разлаза петро-званичника из Џеде, указује да берзе сумњају у тај клише.

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------------

Раскол у ЕУ због нафте

Унутар бриселске фамилије влада велика неслога поводом растуће глобалне кризе изазване папреном ценом нафте и хране, истиче јуче „Вол стрит џорнал”. Велика Британија, нордијске земље и Немачка предводе иницијативу за јачање инвестиционе сарадње са водећим извозницима нафте, реформу глобалних трговинских односа уз даље подстицање штедње енергије. Француски председник Никола Саркози признао је прошлог викенда поводом рвања са скупом нафтом да унутар ЕУ постоји „раскол”.

Уочи преузимања улоге председавајућег ЕУ, Саркози сматра да је задатак бриселске фамилије да „заштити ” своје становнике и стога заговара смањивање пореских дажбина на нафту. „Наши партнери, посебно Немачка, сматрају да тржиште мора да влада. Ја тако не мислим”, изјавио је Саркози. Аустријски предлог да се ЕУ озбиљније позабави махинацијама берзанских спекуланата који – по раширеној теорији – подстичу ћудљиви скок цене барела, наишао је на оштру критику Андриса Пиебалгса, комесара ЕУ за енергетску политику. „Нема доказа да се на берзи манипулише. У време када барел премашује цену од 130 долара, нема потребе за одређивањем горње границе промене каматне стопе. Оно што је стварно потребно јесте тржиште нафте без картела ”, верује Пиебалгс.

Т. В.(/slika2)