У баштама са маском око руке

Зубато сунце, али одолети му се не може. Баште престоничких ресторана и кафића поново су живнуле усред јесени и прави подвиг је наћи слободну столицу. Без обзира на то што су угоститељски објекти означени као ризична места за ширење вируса корона, гости су се већ ужелели глуварења. Кафенисање у омиљеним локалима, чинило се, више неће бити исто јер ће гостима правити друштво „корона редари”. Њихов задатак, како је најављено пре неколико дана, јесте да воде рачуна да ли се у угоститељским објектима поштују мере.

Наша екипа је тим трагом кренула у обилазак кафића и ресторана у срцу града у потрази за редарима и искуствима гостију са њима. Све је личило на потрагу за јунацима урбаних легенди. Обилићев венац врви од света, а гости пре бирају да седе у башти него у затвореном делу објекта. Колико због сопствене безбедности, претпостављамо, толико и због сунчаног дана. Запослени нису били расположени за разговор, већ су нас замолили да сачекамо да дође менаџер локала.

Последње епидемиолошке мере прописују да посетиоци не морају да носе заштиту док седе за столом, али је морају ставити на лице приликом уласка и изласка у локал, као и када одлазе у тоалет. За столовима под ведрим небом, у току јучерашњег дана, могло се видети двоје или троје људи заједно, ређе бројније друштво, а многи гости су били сами. Маске, истина, имају сви, али углавном их држе на столу или око руке. А и где другде да их ставе, намеће се питање само, кад се већ налазе на месту где се ужива у омиљеним напицима или посластицама. Неки од гостију устају, на пример, одлазе до шанка или до тоалета, а маску носе око руке или испод браде. Нико их није опомињао нити погледао попреко. А запослени, готово сви прописно носе маске.

У једном од кафића на чувеном „Обилићу”, у оази престоничког угоститељства, столови у башти крцати, док је у самом објекту заузето било тек неколико њих. Гости уживају у пићу и храни, а са „корона редарима”, према њиховим речима, нису се још срели. Воде рачуна о сопственом здрављу колико год могу, причају, али се не сећају да их је у току дана неко опоменуо, чак и ако је било потребе за тим. И да је тако, уверили смо се и сами. Људи су излазили напоље да телефонирају, прилазили телевизору у другом делу локала да би нешто боље видели, одлазили у тоалет, међутим, без обзира на то што би баш тада „корона редар” требало однекуд да се појави и опомене их, то се није десило. Маска је остала да стоји на столу, виси око руке, врата... У журби, понесени жаром приче, изгледа, чак и они који су иначе опрезни, забораве се.

Да ли због нових епидемиолошких мера или сопственог осећаја одговорности, нисмо успели да сазнамо, али неки од конобара у престоничким кафићима сами опомињу „заборавне” госте. О „корона редарима”, њиховим овлашћењима и дужностима, каже један од њих, не зна баш ништа, али заједно са колегама већ неко време води рачуна да ли сви поштују мере. У протеклом периоду, сведочи, гости који би одлучили да седе у затвореном делу кафића најчешће су га питали разне ствари у вези са маскама и дистанцом. Није било никаквих проблема, увек су били љубазни, а он се трудио да им на исти начин изађе у сусрет.

– Објасним, а ако има потребе, културно их опоменем. Водим рачуна о броју гостију, боцама са дезинфекционим средствима које морају да стоје на столу, одржавању растојања, али и да не циркулишу локалом без маске – тврди младић и додаје да је током протеклих месеци инспекција обилазила престоничке локале, као и да су пљуштале казне.