U baštama sa maskom oko ruke

Zubato sunce, ali odoleti mu se ne može. Bašte prestoničkih restorana i kafića ponovo su živnule usred jeseni i pravi podvig je naći slobodnu stolicu. Bez obzira na to što su ugostiteljski objekti označeni kao rizična mesta za širenje virusa korona, gosti su se već uželeli gluvarenja. Kafenisanje u omiljenim lokalima, činilo se, više neće biti isto jer će gostima praviti društvo „korona redari”. Njihov zadatak, kako je najavljeno pre nekoliko dana, jeste da vode računa da li se u ugostiteljskim objektima poštuju mere.

Naša ekipa je tim tragom krenula u obilazak kafića i restorana u srcu grada u potrazi za redarima i iskustvima gostiju sa njima. Sve je ličilo na potragu za junacima urbanih legendi. Obilićev venac vrvi od sveta, a gosti pre biraju da sede u bašti nego u zatvorenom delu objekta. Koliko zbog sopstvene bezbednosti, pretpostavljamo, toliko i zbog sunčanog dana. Zaposleni nisu bili raspoloženi za razgovor, već su nas zamolili da sačekamo da dođe menadžer lokala.

Poslednje epidemiološke mere propisuju da posetioci ne moraju da nose zaštitu dok sede za stolom, ali je moraju staviti na lice prilikom ulaska i izlaska u lokal, kao i kada odlaze u toalet. Za stolovima pod vedrim nebom, u toku jučerašnjeg dana, moglo se videti dvoje ili troje ljudi zajedno, ređe brojnije društvo, a mnogi gosti su bili sami. Maske, istina, imaju svi, ali uglavnom ih drže na stolu ili oko ruke. A i gde drugde da ih stave, nameće se pitanje samo, kad se već nalaze na mestu gde se uživa u omiljenim napicima ili poslasticama. Neki od gostiju ustaju, na primer, odlaze do šanka ili do toaleta, a masku nose oko ruke ili ispod brade. Niko ih nije opominjao niti pogledao popreko. A zaposleni, gotovo svi propisno nose maske.

U jednom od kafića na čuvenom „Obiliću”, u oazi prestoničkog ugostiteljstva, stolovi u bašti krcati, dok je u samom objektu zauzeto bilo tek nekoliko njih. Gosti uživaju u piću i hrani, a sa „korona redarima”, prema njihovim rečima, nisu se još sreli. Vode računa o sopstvenom zdravlju koliko god mogu, pričaju, ali se ne sećaju da ih je u toku dana neko opomenuo, čak i ako je bilo potrebe za tim. I da je tako, uverili smo se i sami. Ljudi su izlazili napolje da telefoniraju, prilazili televizoru u drugom delu lokala da bi nešto bolje videli, odlazili u toalet, međutim, bez obzira na to što bi baš tada „korona redar” trebalo odnekud da se pojavi i opomene ih, to se nije desilo. Maska je ostala da stoji na stolu, visi oko ruke, vrata... U žurbi, poneseni žarom priče, izgleda, čak i oni koji su inače oprezni, zaborave se.

Da li zbog novih epidemioloških mera ili sopstvenog osećaja odgovornosti, nismo uspeli da saznamo, ali neki od konobara u prestoničkim kafićima sami opominju „zaboravne” goste. O „korona redarima”, njihovim ovlašćenjima i dužnostima, kaže jedan od njih, ne zna baš ništa, ali zajedno sa kolegama već neko vreme vodi računa da li svi poštuju mere. U proteklom periodu, svedoči, gosti koji bi odlučili da sede u zatvorenom delu kafića najčešće su ga pitali razne stvari u vezi sa maskama i distancom. Nije bilo nikakvih problema, uvek su bili ljubazni, a on se trudio da im na isti način izađe u susret.

– Objasnim, a ako ima potrebe, kulturno ih opomenem. Vodim računa o broju gostiju, bocama sa dezinfekcionim sredstvima koje moraju da stoje na stolu, održavanju rastojanja, ali i da ne cirkulišu lokalom bez maske – tvrdi mladić i dodaje da je tokom proteklih meseci inspekcija obilazila prestoničke lokale, kao i da su pljuštale kazne.