Брисел без огледала

Авганистан, Монголија и Јемен, али не Данска, Естонија или Немачка. Одлучна да се представи брижном, Европска комисија (ЕК) саставила је пролетос списак 20 држава у чијим банкама се перу такве суме сумњивог новца да представљају претњу по јединствено финансијско тржиште ЕУ. На дотичној листи нема ниједне државе са северне хемисфере. Брисел највећу опасност од убризгавања новца мутног порекла на свој терен види у: Авганистану, Бахамама, Барбадосу, Боцвани, Камбоџи, Гани, Ираку, Јамајки, Маурицијусу, Монголији, Мјанмару, Никарагви, Пакистану, Сирији, Тринидаду и Тобагу, Уганди, Вануатуу, Јемену и Зимбабвеу.

Највећи финансијски скандал у историји ЕУ – провлачење преко 900 милијарди евра мутног порекла кроз експозитуру Данске банк у Талину у периоду 2007–2015 – откривен је 2018. године. Новац добачен „однекле” у Данске у Талину отпослат је даље кроз филијале Дојче банк широм света, утврдила је у међувремену помна истрага САД и још десетак држава света. У међувремену, пет водећих светских банака изаранжирало је претовар 2.000 милијарди долара тајкунско-мафијашко-политичког порекла са незгодних на безбедније адресе између 1999. и 2017. године. Наведена застрашујућа сума прошла је кроз рачуне две америчке банке (Џеј Пи Морган и Њујорк Мелон) и три банке регистроване у Европи – ХСБЦ, Стандард чартерд и Дојче банк, открило је вишегодишње истраживање Одељења за спречавање финансијског криминала у Министарству финансија САД. Авај, све то није било довољно да Брисел спази опасност од глобалног пропирања новца дискретним банкарским каналима знаним само „поузданим клијентима” на домаћем терену.

У набрајању најпревејанијих финансијских превараната, ЕУ је са листе 20 земаља искључила све чланице ЕУ. И не само њих: изузећем су обухваћене прве комшије, Исланд, Норвешка и Лихтенштајн, а за њима и низ кључних спољних партнера, од Русије и Саудијске Арабије до Америке.

Финансијски експерти чудом се чуде којим критеријумима је ЕК издвојила из двадесет најризичнијих Аустрију, Кипар, Летонију, Литванију, Луксембург, Холандију и Малту, где је последњих година опрана готовина „из далека”.

„Готово сви недавни скандали прања новца у ЕУ потекли су из Русије или бивших држава из састава Совјетског Савеза”, подсећа Паникос Деметријадес, некадашњи председник Централне банке Кипра, предавач на Универзитету у Лестеру.

„Кипар и државе Балтика својевремено су биле главни проточни канали за одашиљање руског мутног новца”, упире прст Бил Браудер, извршни директор британског хеџ-фонда „Хермитиџ капитал”.

Финансијским марифетлуцима с парама чије је порекло боље не знати (ако нисте баш „унутра” или сте у саставу истражних органа) врло су вични у лондонском Ситију, а и у Лихтенштајну, Хонгконгу, на Британским Девичанским Острвима, у америчкој држави Делавер, набраја Михалис Кутузис, бивши финансијски инспектор Финансијске акционе групе, међудржавне институције за борбу против прања новца са седиштем у Паризу.

Не можете оптуживати оно што сте створили само зато што то исто користи и мафија, поручује Кутузис.