Brisel bez ogledala

Avganistan, Mongolija i Jemen, ali ne Danska, Estonija ili Nemačka. Odlučna da se predstavi brižnom, Evropska komisija (EK) sastavila je proletos spisak 20 država u čijim bankama se peru takve sume sumnjivog novca da predstavljaju pretnju po jedinstveno finansijsko tržište EU. Na dotičnoj listi nema nijedne države sa severne hemisfere. Brisel najveću opasnost od ubrizgavanja novca mutnog porekla na svoj teren vidi u: Avganistanu, Bahamama, Barbadosu, Bocvani, Kambodži, Gani, Iraku, Jamajki, Mauricijusu, Mongoliji, Mjanmaru, Nikaragvi, Pakistanu, Siriji, Trinidadu i Tobagu, Ugandi, Vanuatuu, Jemenu i Zimbabveu.

Najveći finansijski skandal u istoriji EU – provlačenje preko 900 milijardi evra mutnog porekla kroz ekspozituru Danske bank u Talinu u periodu 2007–2015 – otkriven je 2018. godine. Novac dobačen „odnekle” u Danske u Talinu otposlat je dalje kroz filijale Dojče bank širom sveta, utvrdila je u međuvremenu pomna istraga SAD i još desetak država sveta. U međuvremenu, pet vodećih svetskih banaka izaranžiralo je pretovar 2.000 milijardi dolara tajkunsko-mafijaško-političkog porekla sa nezgodnih na bezbednije adrese između 1999. i 2017. godine. Navedena zastrašujuća suma prošla je kroz račune dve američke banke (Džej Pi Morgan i Njujork Melon) i tri banke registrovane u Evropi – HSBC, Standard čarterd i Dojče bank, otkrilo je višegodišnje istraživanje Odeljenja za sprečavanje finansijskog kriminala u Ministarstvu finansija SAD. Avaj, sve to nije bilo dovoljno da Brisel spazi opasnost od globalnog propiranja novca diskretnim bankarskim kanalima znanim samo „pouzdanim klijentima” na domaćem terenu.

U nabrajanju najprevejanijih finansijskih prevaranata, EU je sa liste 20 zemalja isključila sve članice EU. I ne samo njih: izuzećem su obuhvaćene prve komšije, Island, Norveška i Lihtenštajn, a za njima i niz ključnih spoljnih partnera, od Rusije i Saudijske Arabije do Amerike.

Finansijski eksperti čudom se čude kojim kriterijumima je EK izdvojila iz dvadeset najrizičnijih Austriju, Kipar, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Holandiju i Maltu, gde je poslednjih godina oprana gotovina „iz daleka”.

„Gotovo svi nedavni skandali pranja novca u EU potekli su iz Rusije ili bivših država iz sastava Sovjetskog Saveza”, podseća Panikos Demetrijades, nekadašnji predsednik Centralne banke Kipra, predavač na Univerzitetu u Lesteru.

„Kipar i države Baltika svojevremeno su bile glavni protočni kanali za odašiljanje ruskog mutnog novca”, upire prst Bil Brauder, izvršni direktor britanskog hedž-fonda „Hermitidž kapital”.

Finansijskim marifetlucima s parama čije je poreklo bolje ne znati (ako niste baš „unutra” ili ste u sastavu istražnih organa) vrlo su vični u londonskom Sitiju, a i u Lihtenštajnu, Hongkongu, na Britanskim Devičanskim Ostrvima, u američkoj državi Delaver, nabraja Mihalis Kutuzis, bivši finansijski inspektor Finansijske akcione grupe, međudržavne institucije za borbu protiv pranja novca sa sedištem u Parizu.

Ne možete optuživati ono što ste stvorili samo zato što to isto koristi i mafija, poručuje Kutuzis.