Царство смрче и водопада

Арбиње је назив за уску долину дуж слива Дојкиначке реке коју красе најочуваније и најлепше шуме смрче на Старој планини и у Србији уопште, по суду струке. Предео атрактивним чини и корито реке извајано у црвеном пешчару са бројним водопадима и брзацима скривеним у планинском беспућу. Од 1985. године Арбиње је заштићено као Строги природни резерват „Смрче” унутaр Парка природе „Стара планина”.

„Резерват, на површини од 8,70 ха, између локалитета Арабиње-Широка Вунија, чини монодоминантна шумска заједница смрче. Налази се на надморској висини од 1720-1750 метара. Стабла смрче досежу и до 40 м висине, са пречницима од 0,5 до 1,5 м. Присуство огромних иструлелих пањева сведочи о пореклу и обнови некадашње прашуме. Такође се уочавају и полутрула, лежећа дебла, као и дебео слој опалих четина. Потпуни изглед прашуме дочаравају и громаде стена, одваљене са виших делова падина, нагомилане крај реке, на којима је вегетација маховина, лишајева и зељастих биљака. Тако да се на ободу потока налазе огромне биљке као мечја шапа, чији су листови дуги и до два метра. Захваљујући томе, ближе потоку склоп шуме је ређи,” стоји у Студији Завода за заштиту природе Србије, на основу чијег је истраживања ово природно добро постало Строги резерват приоде.

Планински дом, подигнут на темељима некадашње карауле, у селу Дојкинци био је минулог лета полазиште за бројне љубитеље природе авантуристичког духа.

– Арбиње је широк појам који обухвата доста атрактивних локација. Земљани пут је једна, најдиректнија, опција. Може се, наравно, доћи и преко висова који се простиру са обе стране Дојкиначке реке, – каже Нишлија Милан Симоновић, један од активиста еколошког покрета Одбранимо реке Старе планине који својим фотографијама ових предела даје допринос јачању свести о природним вредностима Арбиња као и целог Парка природе „Стара планина”.

Први од водопада на самом улазу у Резерват, на око осам километара од планинарског дома – Тупавица, висок је 25 метара. Да би се дошло до овог, рекло би се најчешће фотографисаног и „најфотогеничнијег” водопада Старе планине, треба прећи или прегазити Дојкиначку реку. Место је често посећено као излетиште, па је, поред дрвеног моста, постављено и пар клупа и столова за предах.

Најупорнији стижу до висоравни Копрена (1963 метра надморске висине), удаљене од планинарског дома 15 километара. Ту је извор Дојкиначке реке који чини водопад Три кладенца. С обзиром на то да је на 1860 метара надморске висине за њега кажу да је извор на највећој надморској висни у Србији.

Они који су стигли до Три кладенца тврде да стаза није напорна и да се до водопада може доћи и ако се, с камена на камен, доследно прати ток реке: „Да ли вам је лакше да балансирате на нестабилном камењу или да идете кроз повремено високу траву у коју је зарастао пут – одлучите сами.” Мало даље је и Копренски водопад, висок 103 метра, за који кажу да је водопад на највећој надморској висини у земљи.

Поред набројаних водопада у Арбињу се, по речима Симоновића, налази епски предео, како он назива један од најлепших врхова Старе планине – Три чуке (1937 м), налик на грбе камиле, са кога се пружа поглед и на суседну Бугарску.

Арбиње је оаза неистражених, тешко доступних предела, шума, водопада, станиште великог тетрeба и мрког медведа. Поред смрче, овде расту бор кривуљ, жбуње клеке, боровница, брусница… Беспуће је чува од људске непромишљености. Срећом, савесни појединци и групе упозоравају на неодговорно понашање као што је бесправна сеча дрвећа, дивље депоније, лов… А били су ту и прошле године када је пожар стигао до саме границе резервата.